Sjedinjene Države su podeljene kada je reč o državnoj i saveznoj politici marihuane, ali nedavni politički događaji mogli bi da pomere zemlju ka većem prihvatanju kanabisa.
Oba glavna predsednička kandidata su signalizirala podršku promeni savezne politike kako bi se marihuana reklasifikovala kao manje opasna droga, a birači u nekoliko dodatnih država će ove jeseni dobiti priliku da odlučuju o legalizaciji.
Iako je još uvek nezakonita po federalnim propisima, javno odobravanje marihuane je značajno poraslo - kao i broj država u kojima se legalno prodaje u prodavnicama.
Šta kaže zakon?
Posedovanje marihuane je savezno krivično delo za koje se kažnjava novčano i zatvorski. Prodaja ili uzgoj marihuane je teži savezni zločin, za koji se kažnjava zatvorskom kaznom od pet godina do doživotnog zatvora, u zavisnosti od količine droge.
Ali mnoge države su ukinule sopstvene kazne za marihuanu. Prema Projektu politike o marihuani, koji podržava legalizaciju kanabisa, 24 države i Distrikt Kolumbija - koji predstavljaju 53 odsto stanovništva nacije - legalizovali su marihuanu i sada oporezuju i regulišu prodaju sličnu alkoholu.
Dodatnih sedam država ukinulo je zatvorske kazne zbog posedovanja malih količina marihuane. Ukupno 38 država i Distrikt Kolumbija imaju zakone koji dozvoljavaju medicinsku upotrebu marihuane.
Šta se dešava u Vašingtonu?
Sekretarijat pravosuša je u maju predložio da se marihuana reklasifikuje sa leka sa liste I u manje opasnu drogu sa liste III, koja uključuje stvari poput ketamina i nekih anaboličkih steroida.
Ali ta promena predstavlja dugotrajan proces. Uprava za borbu protiv narkotika zakazala je ročište za 2. decembar da bi komentarisala predlog. To znači da bi konačna odluka mogla da bude doneta nakon što predsednik Džo Bajden napusti funkciju u januaru.
Potpredsednica Kamala Haris, demokratska predsednička kandidatkinja, podržava dekriminalizaciju marihuane i rekla je da je "apsurdno" da je marihuana klasifikovana kao droga sa liste I, pored heroina i LSD-ja. Bivši predsednik Donald Tramp, republikanski predsednički kandidat, takođe je signalizirao podršku promeni politike prošle nedelje.
On je na svojoj platformi Truth Social objavio da će „nastaviti da se fokusira na istraživanje kako bi otkrio medicinsku upotrebu marihuane za lek sa liste III“ i rekao da će glasati „za“ na predlogu glasačkog listića na Floridi za legalizaciju marihuane kao rekreativne supstance.
Šta je na glasačkom listiću?
Inicijativa Floride bi omogućila rekreativnu prodaju ljudima starijim od 21 godine iz postojećih ambulanti za medicinsku marihuanu, sa potencijalom da zakonodavna vlast licencira dodatne prodavce na malo.
Za usvajanje predloga potrebno je najmanje 60 odsto glasova i stupiće na snagu šest meseci nakon odobrenja birača. Kampanja je privukla desetine miliona dolara doprinosa prvenstveno od pristalica, prema organizaciji za praćenje izbora Balotpedia.
Među protivnicima su Republikanska partija Floride i guverner Ron DeSantis, koji je rekao da bi to umanjilo kvalitet života ostavljajući smrad marihuane u vazduhu. Glasači u Severnoj i Južnoj Dakoti će po treći put biti upitani da li da legalizuju marihuanu van medicinske upotrebe. Za usvajanje mera potrebna je prosta većina. Državni sekretar Nebraske Bob Evnen rekao je da inicijative za legalizaciju i regulisanje medicinske marihuane izgleda da imaju dovoljno potpisa peticije da se kvalifikuju za glasanje u celoj državi. Predstoji mu rok do petka da potvrdi mere za glasanje.
Kakav je stav stanovništva?
Oko 70 odsto odraslih Amerikanaca reklo je da bi marihuana trebalo da bude legalna u Galupovom istraživanju sprovedenom prošle godine, što je najviši nivo koji je ova anketna kompanija zabeležila od kada je prvi put postavila pitanje o politici o marihuani 1969.
Nasuprot tome, samo oko jedne trećine ispitanika podržavala je legalizaciju marihuane pre 20 godina. Prošlogodišnja Galupova anketa pokazala je najveću podršku marihuani među mladim glasačima, ključnoj demografskoj grupi u sedam predsedničkih bojnih država.
Analiza podataka nacionalnog istraživanja objavljenih ranije ove godine pokazala je da je oko 17,7 miliona ljudi prijavilo da svakodnevno ili skoro svakodnevno koristi marihuanu u 2022. - što je dramatično više u odnosu na manje od milion ljudi 1992.
Iako je alkohol i dalje u široj upotrebi, u izveštaju se navodi prvi put da je broj Amerikanaca koji koriste marihuanu skoro svaki dan premašio broj koji tako često piju.
Šta se dešava sa sličnim lekovima?
Kako legalna marihuana postaje sve rasprostranjenija, neki državni zvaničnici se bore protiv prodaje neregulisanih proizvoda dobijenih od konoplje, koja je na saveznom nivou klasifikovana kao različita od marihuane.
Neki od tih proizvoda se prodaju u pakovanju sličnim uobičajenim bombonima ili čipsu i sadrže delta-8 THC, sintetizovan od CBD-a koji preovlađuje u konoplji. Neke države su zabranile ili ograničile proizvode od sintetičke konoplje, uključujući Južnu Dakotu i Vajoming, gde su novi zakoni stupili na snagu 1. jula.
Vlasti Indijane upozorile su prodavnice da uklone proizvode delta-8 THC za koje kažu da takođe sadrže nedozvoljene količine psihoaktivnog delta-9 THC-a pronađeno u marihuani. U Misuriju, gde je marihuana legalizovana 2022. godine, republikanski guverner Majk Parson izrazio je zabrinutost da se određeni proizvodi dobijeni od konoplje plasiraju deci i naredio je represiju državnog zdravstvenog odeljenja.
On se u utorak pridružio generalnom tužiocu Endruu Bejliju kako bi najavio radnu grupu fokusiranu na neregulisane psihoaktivne proizvode od kanabisa.
„Mi nismo jedina država koja se suočava sa ovim problemom i nismo jedina država koja preduzima akciju“, rekao je Parson.
