Jedanaestog dana, jedanestog meseca u 11 sati 1918. godine topovi su zamukli i mir je doneo olakšanje posle četiri godine nezapamćenog pokolja. I dok su pobednici krojili novu mapu Evrope i sveta, pred Srbijom, kao važnom karikom pobedničke koalicije su otvorile velike mogućnosti.
Ako se danas može razgovorati o umešanosti Srbije u sarajevski atentat ili raspravljati o uzrocima i povodu, i tome da li je Prvi svetski rat jednostavno započeo hicima na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, o završetku rata i oceni kako je Srbija izašla iz Velikog rata, istoričari nemaju dilema:
"Iz ugla Srbije Prvi svetski rat je okončan trijumfalno. Srpska vojska odnela je prvu pobedu Antante u tom ratu, u bici na Ceru. Bitka na Kolubarije takođe bila jedna od prekretnih bitaka te 1914. godine. Solunski front, svi saveznici na srpskoj strani, srpska Vlada ima više-manje otvorene ruke da traži bilo koje diplomatsko rešenje. Ima relativno značajnu ulogu kasnije na konferenciji mira. Prema tome, to je jedan vrlo veliki trijumf Srbije, bez ikakve sumnje", kaže istoričarka Dubravka Stojanović.
"Srbija je, i u međunarodnim okvirima, pa i u ovom našem užem regionalnom okviru izašla sa ne tako malim moralnim kapitalom, kako je to tada posmatrano. I upravo na osnovu toga je i mogla da bude središte okupljanja Južnih Slovena i stvaranja prve Jugoslavije", ističe istoričar Srđan Milošević.
I Srbija, i saveznici imali istu želju
U slučaju Srbije, kraj Prvog svetskog rata i stvaranje prve zajedničke države Južnih Slovena su gotovo istovetni procesi, u krajnjem slučaju i ostvarenje davno postavljenih ratnih ciljeva. Ali i namere pobedničke koalicije da iscrtaju novu kartu Evrope bez austrougarske monarhije i nemačkog carstva:
"Počev od početka XX veka i nešto ranije, neskriven je bio interes Srbije da Austrougarska nestane kao država. I Srbija nije imala male ambicije u tom smislu, i nije da nije preduzimala nikakve političke aktivnosti", smatra Milošević.
"Po mom mišljenju to je pobeda Srbije, pre svega zato što je Srbija izašla sa stvaranjem Jugoslavije kao svojim ratnim ciljem već 1914. godine. Dakle, Srbija nije imala nikakvu dilemu - ona već tokom leta 1914. govori o stvaranju zajedničke države, i u Niškoj deklaraciji iz decembra 1914. godina ona izlazi sa tim kao sa ratnim ciljem", kaže u razgovoru za Glas Amerike Dubravka Stojanović.
Realizacija politike "svi Srbi u jednoj državi"
Mnogo pre 1. decembra 1918-te godine, i samog stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca otvoreno je pitanje da li je Jugoslavija proširena Srbija koja treba da obuhvati sve Srbe u jednoj državi, ili je to ipak nova, složena država ravnopravnih naroda:
"Jugoslavija je, što se tiče srpske politike, i to još od XIX veka, i od Načertanija i drugih programa koji su bili integrativni, ona uvek u sebi nosi to jedno pitanje kako nju razumeti. Da li se ona u većini srpskih elita razumela kao proširena Srbija, ili se ona zaista razumela kao zajednica jugoslovenskih naroda. I u velikoj meri ona se upravo na tom pitanju i raspala, i prvi, i drugi put. Odnosno, postojao je uvek taj veliki nesporazum između toga čija je to država", ističe Stojanović.
Zbog toga se i danas mogu čuti pitanja da li korene raspada Jugoslavije treba tražiti u vreme kada je završen Prvi svetski rat, prekrajana Evropa i stvorena nova država na Balkanu:
"Ja ne bih video neku direktnu vezu između načina na koji je 1918. godine stvorena Jugoslavija, i načina na koji se ona raspala devedesetih godina. Ali da u nekoj retrospektivi možemo uspostaviti i nekakav kontinuitet pogrešnih odluka - to da", kaže na kraju razgovora za Glas Amerike Srđan Milošević.
U svakom slučaju, sa više od milion vojnih civilnih žrtava, opustošenom zemljom i važnom ulogom koju je igrala u ovom delu svetskog ratišta, Srbija i njeni predstavnici će se sa punim pravom naći među onima koji će u Parizu, u Notr Damu proslaviti stogodišnjicu završetka Velikog rata. Ratna pobeda je bila velika i važna, a da li je ispunila očekivanja i da li je to bio rat koji okončao sve ratove - to je sasvim drugo pitanje...
