"Najnoviji napadi na novinare u Srbiji su deo trenda nastalog za vreme vladavine Aleksandra Vučića čija retorika je signal neprijateljima slobodnih medija da napadaju novinare", kažu za Glas Amerike u Komitetu za zaštitu novinara (CPJ) iz Njujorka. Ističu i da slobodu medija i bezbednost novinara u Srbiji treba da obezbedi zvanični Beograd, a ne vlade u Berlinu ili Vašingtonu.
U ovoj organizaciji su za Glas Amerike prokomentarisali napade na urednika BIRN-a Slobodana Georgieva koji je u seriji video klipova na Tviteru okarakterisan kao “izdajnik i strani plaćenik”, i pisanje jednog portala koji je tri nezavisne novinarke i autorke dokumentarnog filma “Albanke su naše sestre” Sanju Kljajić, Milenu Popović i Vanju Đurić opisao kao “sramotu za Srbiju” i "strane plaćenice".
“Veoma smo zabrinuti zbog novih napada na nezavisne novinare u Srbiji. Nažalost, to je u sklopu trenda pogoršanja slobode medija koji smo videli za vreme predsednika Aleksandra Vučića. Jedan od najgorih napada koje smo zabeležili u proteklim mesecima je napad na istraživačkog novinara Milana Jovanovića, a deluje da je on i dalje u opasnosti“, rekla je za Glas Amerike Gulnoza Said, koordinatorka programa za Evropu i Centralnu Aziju u Komitetu za zaštitu novinara.
“Videli smo da retorika protiv medija dolazi od najviših srpskih zvaničnika, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića. Takva retorika je signal svim neprijateljima slobodnih medija da mogu da maltretiraju i napadaju novinare i da ti napadi ostaju nekažnjeni. Vlast u Srbiji, uključujući i predsednika Vučića, treba otvoreno i jasno da osude svaki pokušaj da se novinarima ograniči sloboda i da instruiše nadležne organe da osiguraju bezbednost nezavisnih medija i novinara”, zaključuje Said.
Reporteri bez granica su konstatovali pad Srbije na skali Indeksa slobode medija u svetu za 14 mesta, dok je organizacija Fridom Haus ranije Srbiju iz grupe “slobodnih” svrstala u “delimično slobodne” zemlje.
Uprkos izveštajima međunarodnih nevladinih organizacija o ugroženoj slobodi medija u Srbiji, otvorene kritike međunarodnih zvaničnika na račun vlasti u Srbiji često izostaju.
Još 2015. godine Johanes Han, tadašnji kosmesar za proširenje i susedsku politiku Evropske unije, rekao je u Beogradu da optužbe o kršenju slobode medija treba potkrepiti dokazima.
U Komitetu za zaštitu novinara ipak ne veruju da međunarodna zajednica žmuri na napade na novinare i ugrožavanje slobode medija u Srbiji.
“Ali, mislimo da partneri zvaničnog Beograda – strane vlade, institucije EU ili međunarodne finansijske institucije treba više da rade na tome da Srbija osigura slobodu medija. Svaki put kada se strani zvaničnici ili predstavnici međunarodnih organizacija sastaju sa srpskim zvaničnicima, na dnevnom redu moraju biti sloboda medija i napadi na novinare, i to će državi Vučićevu administraciju u pripravnosti. Ali, uvek ponavljam da nisu vlade u Berlinu i Vašingtonu ili zvaničnici u Briselu i Strazburu ti koji mare za slobodu medija u Srbiji. To mora biti vlada Srbije i ostale grane vlasti kojima sloboda medija mora biti politički prioritet. Moraju osigurati bezbednost novinara, slobodnu razmenu mišljenja, transparentno donošenje odluka o kojem će se izveštavati – jer to čini Srbiju jačom, ne slabijom”, smatra Gulnoza Said.
Zbog učestalih pretnji i napada na novinare na društvenim mrežama, ispred Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu održan je protest na kojem su novinari tražili zaštitu od napada koji često dolaze i od pripadnika vlasti.
