Novinari često rade u visoko rizičnim uslovima gde im je bezbednost ozbiljno ugrožena. Nove tehnologije i svakodnevno otpuštanje novinara uzroci su sve većeg broja incidenata u kojima se nezavisni reporteri i specijalni dopisnici nalaze na liniji fronta bez pomoći institucija – koju su do nedavno uživali stalno zaposleni novinari. Komitet za zaštitu novinara – nezavisna organizacija koja se zalaže za slobodu medija širom sveta – zbog toga kaže da se moraju pronaći novi načini da se novinari zaštite.
Članovi Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) kažu da su se profesija i opasnosti sa kojima se novinari susreću dramatično promenili u poslednjih 10 godina, možda najviše zbog razvoja tehnologije koja omogućava “novinarima građanima” da samostalno izveštavaju sa lica mesta. U isto vreme, vlade mnogih zemalja, a i druge organizacije sve češće izvode smrtonosne napade na bilo koga ko pokuša da dokumentuje događaje.
Veteranka ratnog novinarstva, Amerikanka Mari Kolvin poginula je u februaru u Siriji zajedno sa francuskim fotoreporterom, Remijem Ošlikom.
Roj Gatman iz novinske agencije “Mekleči” (McClatchy) kaže da novinari često moraju da rizikuju kako bi došli do priče. U razgovoru iz Istanbula preko Skajpa, Gatman kaže da čak i oni koji znaju pravila, često ne mogu da se zaštite.
“Novinari su shvatili da su mete i da ih zapravo niko ne štiti, već da im je bolje da nekako sami pronađu zaštitu”.
Specijalni dopisnik Glasa Amerike, Piter Hajnlajn je u maju bio pritvoren u Etiopiji dok je pokušavao da intervjuiše učesnike demonstracija. On kaže da je novinarstvo definitivno postalo mnogo opasnije zanimanje.
“Kada ste na terenu ulazite u arenu, u okruženje koje je sve sve sofisticiranije u tome kako da se zbune novinari, kako da ih zaustave i spreče ih da dodju do priče”.
U novom izdanju Komiteta za zaštitu novinara, “Novinarski bezbednosni vodič” navedena su osnovna bezbednosna uputstva za mlade novinare, kao npr. planiranje ulaska i izlaska iz opasne situacije, poznavanje birokratije stranih zemalja u slučaju povrede ili hapšenja i procena nivoa opasnosti.
U priručniku se takođe mogu pronaći saveti za digitalnu bezbednost. To je nešto čega su, kako kaže visoki savetnik u Komitetu za zaštitu novinara Frenk Smit, novinari tek nedavno postali svesni.
“ … moraju da zaštite informacije koje su im na hard diskovima, da zaštite svoje komunikacije, bilo imejlovima ili telefonimaa, mobilnim telefonima sa svojim izvorima”.
“Novinarski bezbednosni vodič” takođe ističe važnost sposobnosti da se novinari suoče sa emotivnim stresom kao što su traume na koje su naišli tokom teškog zadatka. To čak može da bude i seksualno zlostavljanje.
Novinarka Marta Radac sa TV mreže Ej bi si (ABC) kaže da dobar novinar mora da ima razumevanje za druge i sposobnost da prevaziđe bolna sećanja na strahote koje je video na terenu.
“Pre neki dan sam se vozila negde sa porodicom i videla sam malo dete kako trči, a moja ćerka je rekla ‘evo uzmi moju bebu’ što me je podsetilo na Etiopiju tokom ranih 1980-ih, i na žene koje su pokušavale da mi daju njihove bebe koje su umirale od gladi“.
Ona kaže da tada, kada se vrate u taj momenat, novinari moraju da budu vrlo oprezni. Radac se slaže da je bezbednost u srcu novinarske profesije, dodajući da priručnik za bezbednost novinarima pruža korisne savete o tome kako da zaštite sebe, svoje izvore i svoj rad. Ona međutim ističe da novinari u krajnjoj liniji moraju da imaju sopstveni osećaj za bezbednost kako bi obavili svoj posao i ostali živi da ispričaju šta su videli.
Članovi Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) kažu da su se profesija i opasnosti sa kojima se novinari susreću dramatično promenili u poslednjih 10 godina, možda najviše zbog razvoja tehnologije koja omogućava “novinarima građanima” da samostalno izveštavaju sa lica mesta. U isto vreme, vlade mnogih zemalja, a i druge organizacije sve češće izvode smrtonosne napade na bilo koga ko pokuša da dokumentuje događaje.
Veteranka ratnog novinarstva, Amerikanka Mari Kolvin poginula je u februaru u Siriji zajedno sa francuskim fotoreporterom, Remijem Ošlikom.
Roj Gatman iz novinske agencije “Mekleči” (McClatchy) kaže da novinari često moraju da rizikuju kako bi došli do priče. U razgovoru iz Istanbula preko Skajpa, Gatman kaže da čak i oni koji znaju pravila, često ne mogu da se zaštite.
“Novinari su shvatili da su mete i da ih zapravo niko ne štiti, već da im je bolje da nekako sami pronađu zaštitu”.
Specijalni dopisnik Glasa Amerike, Piter Hajnlajn je u maju bio pritvoren u Etiopiji dok je pokušavao da intervjuiše učesnike demonstracija. On kaže da je novinarstvo definitivno postalo mnogo opasnije zanimanje.
“Kada ste na terenu ulazite u arenu, u okruženje koje je sve sve sofisticiranije u tome kako da se zbune novinari, kako da ih zaustave i spreče ih da dodju do priče”.
U novom izdanju Komiteta za zaštitu novinara, “Novinarski bezbednosni vodič” navedena su osnovna bezbednosna uputstva za mlade novinare, kao npr. planiranje ulaska i izlaska iz opasne situacije, poznavanje birokratije stranih zemalja u slučaju povrede ili hapšenja i procena nivoa opasnosti.
U priručniku se takođe mogu pronaći saveti za digitalnu bezbednost. To je nešto čega su, kako kaže visoki savetnik u Komitetu za zaštitu novinara Frenk Smit, novinari tek nedavno postali svesni.
“ … moraju da zaštite informacije koje su im na hard diskovima, da zaštite svoje komunikacije, bilo imejlovima ili telefonimaa, mobilnim telefonima sa svojim izvorima”.
“Novinarski bezbednosni vodič” takođe ističe važnost sposobnosti da se novinari suoče sa emotivnim stresom kao što su traume na koje su naišli tokom teškog zadatka. To čak može da bude i seksualno zlostavljanje.
Novinarka Marta Radac sa TV mreže Ej bi si (ABC) kaže da dobar novinar mora da ima razumevanje za druge i sposobnost da prevaziđe bolna sećanja na strahote koje je video na terenu.
“Pre neki dan sam se vozila negde sa porodicom i videla sam malo dete kako trči, a moja ćerka je rekla ‘evo uzmi moju bebu’ što me je podsetilo na Etiopiju tokom ranih 1980-ih, i na žene koje su pokušavale da mi daju njihove bebe koje su umirale od gladi“.
Ona kaže da tada, kada se vrate u taj momenat, novinari moraju da budu vrlo oprezni. Radac se slaže da je bezbednost u srcu novinarske profesije, dodajući da priručnik za bezbednost novinarima pruža korisne savete o tome kako da zaštite sebe, svoje izvore i svoj rad. Ona međutim ističe da novinari u krajnjoj liniji moraju da imaju sopstveni osećaj za bezbednost kako bi obavili svoj posao i ostali živi da ispričaju šta su videli.
