Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal predložila je da se prostitucija dekriminalizuje kako bi se poboljšala ljudska prava seksualnih radnika i umanjio rizik od ugrožavanja njihovih ljudskih prava. Ta organizacija objašnjava da dekriminalizacija znači da seksualni radnici neće biti primorani da žive sa druge strane zakona, kao i da više neće biti smatrani, i tretirani kao „kriminalci“ – što će takođe umanjiti rizik od agresivnih policijskih taktika i omogućiti im bolju zaštitu od strane nadležnih organa.
Mnogi borci za ljudska prava, međutim kažu da ovaj predlog Amnestija zapravo legalizuje eksploataciju seksualnih radnika. Postoje alternative, smatra direktorka Savetodavnog odbora o trgovini ljudima u Mekejn institutu za međunarodno liderstvo Sindi Mekejn, koja je obavila značajna rad na zaustavljanju trgovine ljudima.
“Odrasli seksualni radnici najčešće počinju kao deca. Oni, previše, često time počnu da se bave zato što su ili seksualni robovi, pod jedan; pod dva, oni nemaju drugog načina da izdržavaju svoju porodicu sa 12 ili 13 godina kada ih kidnapuju, te završe u prostituciji i dok se okrenu imaju 30 godina i time se bave od svoje 12-e”, rekla je Sindi Mekejn za Glas Amerike, dodajući da “legalizacija nije dobro rešenje, već bi trebalo da se uvedu oštre, krivične kazne za mušterije”.
U kolumni u dnevniku Vašington Post, Mekejn piše da ta industrija nije bezbedna i da se seksualni radnici širom sveta suočavaju sa neopisivim nasiljem. Ona upozorava da Amnestijev predlog poručuje ženama, muškarcima i deci da je prostitucija bezbedna i prihvatljiva opcija, kao i da oni koji plaćaju da imaju seksualne odnose sa njima, imaju ljudsko pravo na to. Mekejn je apelovala na vlasti da uhapse podvodače, jer kako kaže, oni su kriminalci.
“Oni moraju da uhvate kartele koji otimaju te devojčice i primoravaju ih na prostituciju. To su karteli. To je organizovani kriminal. To je zlostavljanje dece, kada je reč o maloletnicima. Moramo da se obrušimo na ljude koji to zapravo sprovode, ali i na mušterije. To su isti oni koji trguju životinjama, drogom, oružjem … oni prodaju i ljudska bića”, objašnjava Mekejn.
Aktivistkinja za ljudska prava je putovala u Gruziju i druge zemlje regiona gde je prositutcija izuzetno zastupljena grana organizovanog kriminala.
U Gruziji, na Kosovu i u drugim post-konfliktnim zemljama desetkovanje je široko rasprostranjeno, kaže Mekejn – te se mlade žene ne viđaju često u javnosti, s obzirom da su ili primorane na prostituciju, ili su raseljene iz zemlje u kojoj su rođene. Ona još objašnjava da u državama poput Kosova, svako može da vidi kakve posledice rat ostavlja na trgovinu ljudima.
Mnoge žene koje nisu uspele da pobegnu ili odu sa svojom porodicom iz Ukrajine i drugih konfliktnih zona, ističe Mekejn, u nekom momentu biće primorane na prostituciju. Efekat koji rat ima na neku zemlju je razarajući, ali efekat koji ima na žene i decu je posebno razarajući. One su na prvoj liniji fronta u svemu tome i generalno nose teret.
Migrantska kriza, koja se sve više komplikuje u Evropi je još jedna tragedija i nije ništa drugačija, smatra Mekejn, dodajući da ljudi imaju različite razloge da beže, rat ili ekonomska situacija, i to su sve opravdani razlozi; ali sa tim dolaze i trgovci ljudima i prostitucija. Mekejn ističe da ni jedna devojčica neće da kaže “Hej, imam 10 godina i želim da postanem prostitutka”.
Amnesti internešenal navodi da je, otkad je prostitucija proglašena za krivično delo, izloženost seksualnih radnika nasilju u porastu i da to ugrožava njihova ljudska prava.
Ista organizacija objašnjava da je donela odluku da preporuči dekriminalizaciju posle konsultacija sa seksualnim radnicima, grupama preživelih, agencijama za borbu protiv HIV-a, ženskim i LGBT aktivistima za ljudska prava, grupama žena starosedelaca, grupama za borbu protiv nezakonite trgovine i svetski priznatim akademicima. Amnesti takođe ističe da ta organizacija ženu koja je oteta, prodata i primorana da prodaje svoje telo za seks ne smatra seksualnom radnicom.
Mekejn i drugi aktivisti za ljudska prava medjutim tvrde da dekriminalizacija seksualnih radnika povećava opasnost za seksualne radnike jer se time onemogućava da se hapse oni koji profitiraju od eksploatacije drugih. Oni smatraju da bi usvajanje tog predloga predstavljalo korak unazad u borbi protiv trgovine ljudima širom sveta.