Kineska misija Čang’e 3 bila je prvo uspešno takozvano „meko“ sletanje na Mesec u poslednjih 37 godina. Svemirska sonda odnela je robota nazvanog „Zec od žada“, koji vrši geološka ispitivanja.
Naučnici koji stoje iza Čang'e 3 misije, poput Ža Janga, uzbuđeni su onim što predstoji.
"Zec od žada sada ide na zapad i na oko 30 metara se nalazi kamen u obliku piramide. Kamen je vrlo neobičan jer je drugačijeg oblika od ostalog kamenja“, kaže Ža Jang.
Pred početak misije, kineski naučnici su opisali Mesec kao potencijalni izvor minerala. Međutim, trenutno niko ne može da prisvoji Mesec, kaže Ijan Kroford, profesor planetarnih nauka na koleždu Birkbek, univerziteta u Londonu.
“Zakonski status Meseca se vodi članom 2, Međunarodnog sporazuma o svemiru iz 1967, u kojem se državama izričito zabranjuje prisvajanje Meseca”, objašnjava Kroford.
Sporazumom iz 1967. međutim predviđeno je da će samo države imati mogućnost da lansiraju ovakve misije. Profesor Kroford smatra da je vreme da se ovaj sporazum obnovi.
“U narednih nekoliko decenija, ekonomska eksploatacija Meseca biće
tehnički moguća. Iako nema minerala koji mogu da se iskopaju, industrija svemirskog turizma dobija na popularnosti tako da možemo da pretpostavimo da će porasti interesovanje za slanje ljudi na Mesec kao putnika koji plaćaju kartu. Ništa od toga se ne nalazi u Međunarodnom sporazumu iz 1967”, kaže Kroford.
Sa kompanijama poput Virdžin Galaktika to postaje sve realnije. Virdžin Galaktik je protekle nedelje po treći put izveo supersonični probni let i planira da poveze prve putnike u svemir već ovog leta.
Provokativna izložba u Londonu, pod nazivom “Republika Mesec” bavi se konceptom vlasništva u svemiru.
Umetnica Kejti Paterson prevela je Betovenovu Mesečevu sonata u Morzeovu azbuku. Signal se šalje u svemir, zatim se odbija o površinu Meseca i vraća na Zemlju – gde dolazi u interakciju sa žicama na klaviru, koji zatim sam izvodi kompoziciju. Medjutim, Mesečevi krateri apsorbuju i izobličuju signal.
Leonid Tiškov napravio je svoj model Meseca i poveo ga na put oko sveta. Fotografije služe da pokažu kako je Mesec pomogao ljudskom rodu da prevaziđe usamljenost ujedinivši nas oko sebe.
“Ideja je bila da Republika Mesec bude izmišljena država. Ali svi umetnici koji su učestvovali u izložbi, prikazali su šta za njih lično znači Mesec”, objašnjava Rob La Franej, kustos izložbe.
Kinesko lunarno sletanje otvorilo je razgovor o budućoj eksploataciji Meseca, ali naučnici se slažu da ta misija predstavlja novo, uzbudljivo, poglavlje u istraživanju svemira.
Naučnici koji stoje iza Čang'e 3 misije, poput Ža Janga, uzbuđeni su onim što predstoji.
"Zec od žada sada ide na zapad i na oko 30 metara se nalazi kamen u obliku piramide. Kamen je vrlo neobičan jer je drugačijeg oblika od ostalog kamenja“, kaže Ža Jang.
Pred početak misije, kineski naučnici su opisali Mesec kao potencijalni izvor minerala. Međutim, trenutno niko ne može da prisvoji Mesec, kaže Ijan Kroford, profesor planetarnih nauka na koleždu Birkbek, univerziteta u Londonu.
“Zakonski status Meseca se vodi članom 2, Međunarodnog sporazuma o svemiru iz 1967, u kojem se državama izričito zabranjuje prisvajanje Meseca”, objašnjava Kroford.
Sporazumom iz 1967. međutim predviđeno je da će samo države imati mogućnost da lansiraju ovakve misije. Profesor Kroford smatra da je vreme da se ovaj sporazum obnovi.
“U narednih nekoliko decenija, ekonomska eksploatacija Meseca biće
tehnički moguća. Iako nema minerala koji mogu da se iskopaju, industrija svemirskog turizma dobija na popularnosti tako da možemo da pretpostavimo da će porasti interesovanje za slanje ljudi na Mesec kao putnika koji plaćaju kartu. Ništa od toga se ne nalazi u Međunarodnom sporazumu iz 1967”, kaže Kroford.
Sa kompanijama poput Virdžin Galaktika to postaje sve realnije. Virdžin Galaktik je protekle nedelje po treći put izveo supersonični probni let i planira da poveze prve putnike u svemir već ovog leta.
Provokativna izložba u Londonu, pod nazivom “Republika Mesec” bavi se konceptom vlasništva u svemiru.
Umetnica Kejti Paterson prevela je Betovenovu Mesečevu sonata u Morzeovu azbuku. Signal se šalje u svemir, zatim se odbija o površinu Meseca i vraća na Zemlju – gde dolazi u interakciju sa žicama na klaviru, koji zatim sam izvodi kompoziciju. Medjutim, Mesečevi krateri apsorbuju i izobličuju signal.
Leonid Tiškov napravio je svoj model Meseca i poveo ga na put oko sveta. Fotografije služe da pokažu kako je Mesec pomogao ljudskom rodu da prevaziđe usamljenost ujedinivši nas oko sebe.
“Ideja je bila da Republika Mesec bude izmišljena država. Ali svi umetnici koji su učestvovali u izložbi, prikazali su šta za njih lično znači Mesec”, objašnjava Rob La Franej, kustos izložbe.
Kinesko lunarno sletanje otvorilo je razgovor o budućoj eksploataciji Meseca, ali naučnici se slažu da ta misija predstavlja novo, uzbudljivo, poglavlje u istraživanju svemira.