U Srbiji će, kako je najavjleno, biti ukinuto vanredno stanje, ali će neke mere ostati na snazi. Poput one da su za vožnju gradskim prevozom ili boravak u zatvorenom prostoru potrebne maske i rukavice. Hiruška maska za jednokratnu upotrebu, koja se nosi par sati, košta najviše 120 dinara, a rukavice 40 dinara. Da bismo se efikasno zaštitili, potrebno nam je nekoliko maski i pari rukavica dnevno, što mnogi građani, kako kažu, ne mogu da priušte. Kako se adekvatno zaštiti, a ne štedeti na zaštitnoj opremi i treba li država da se umeša i spusti cene maski i rukavica?
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Zoran Bogetić nema dilemu - intervencija države je neophodna jer aktuelne cene maski i rukavica „ne omogućavaju zdrav život i rad u Srbiji“, posebno u momentu kada se ukida vanredno stanje i očekuje se veća frekvencija ljudi.
„Veoma je zanimljivo da troškovi, sa ovim cenama maski i rukavica, nisu ispod 100 evra mesečno ako hoćemo ozbiljno da se štitimo i kao građani i kao radnici, što je neizdrživ pritisak na inače veoma niske plate koje postoje u regionu i kod nas. Dakle, to je nepodnošljivo“, kaže Bogetić za Glas Amerike.
Tokom vanrednog stanja, uredbom Vlade bilo je određeno da cena hiruške maske za jednokratnu upotrebu bude maksimalno 120 dinara, a rukavica 40. Ukidanjem vanrednog stanja prestaće da važi i ta uredba, što teoretski znači da maske i rukavice u apotekama mogu biti i skuplje.
Lekari u Kriznom štabu za Glas Amerike kažu da je „bitno da zaštitna oprema ne bude preskupa“ i da bi trebalo ograničiti cenu – makar u narednom periodu.
„Skupo nije, ali bitno da ne bude skupo za čoveka koji je prinuđen da vodi računa o svakom dinaru. Svakako da je korišćenje zaštitne opreme potrebno u ovom periodu, ali da vam kažem još jednu stvar - nama će virus slabiti i u narednih nekoliko nedelja će nestati i samo se sporadično pojavljiti, tako da i potreba za zaštitnom opremom, menjaće se to...U situaciji kakva je sada, imamo tu obavezu i slažem se s vama da treba definisati šta možemo da preporučimo da to bude ograničena cena – makar koliko je bila, ako ne i niža“, kaže epidemiolog Predrag Kon.
Ipak, dalje nije poznato šta sve ulazi u cenu ovih artikala koji su bili višestruko jeftiniji pre epidemije.
U Kriznom štabu nisu odgovorili na ranije postavljena pitanja Glasa Amerike po kojoj ceni država uvozi maske. Makse se uvoze su uglavnom iz Kine, a distribucija ide preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) koji ih dalje prosleđuje veledrogerijama, koje kasnije snabdevaju apoteke.
U pisanom odgovoru „Finiks farme“, jedne od najvećih veledrogerija u Srbiji i distributera zaštitne medicinske opreme od RFZO, za Glas Amerike navode da „maske od RFZO nabavljaju po ceni od 60 dinara, a rukavice od 15 dinara po komadu” kao i da je „povećana cena, u odnosu na period pre pandemije, rezultat velike potražnje na svetskom nivou i povećanih cena kod samih proizvođača“.
Vlasnica jedne apoteke je za Glas Amerike ranije rekla da su nabavne cene maski za njih između 67 i 72 dinara, a rukavica 16,80 dinara po komadu bez PDV-a.
“To bi trebalo da bude veoma transparentno jer je u intersu i države i građana. Iz prostog razloga što su maske i rukavice postale osnovno životno sredstvo. Dakle, njihov tretman pre i posle ove krize je potpuno drugačiji, status te robe je drugačiji. U pitanju su robe od krucijalnog životnog značaja ako govorimo o očuvanju zdravlja i radne i životne sposobnosti stanovništva“, kaže profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Zoran Bogetić.
Ocenjuje da, bez obzira na to što lanac snabdevanja zaštitne opreme na svetskom nivou trenutno nije tradicionalni i ima puno „mešetarenja“, država mora u saradnji sa privatnim sektorom da definiše cene kako bi društvo moglo da funkcioniše.
“Rekao bih da država u ovoj situaciji mora da razvija snažno javno i privatno partnerstvo imajući u vidu i interese privrede. Jer i poslodavci su u ovoj situaciji veoma ozbiljno prozvani da obezbeđuju uslove za rad ljudima, što je ozbiljan trošak i ozbiljan pritisak. S druge strane, ukupne privrede neće biti ako ljudi nisu zaštićeni, posebno ako ponovo krene neki ciklus razvoja pandemije što bi bilo katastrofalno, i ovo je već dramatično pogodilo našu privredu i privede širom sveta.”
U Italiji je cena jedne maske ograničena na 50 centi, a standard je neuporedivo veći nego u Srbiji gde je maska duplo skuplja, kaže Bogetić i ocenjuje da se cena zaštitne opreme mora formirati u skladu sa domaćim standardom.
“Država na duži rok tu mora pokazati svoju fleksibilnost i osećaj za podršku privredi i ako hoćete, i održanju zdravlja ljudi. Moj je utisak da, ako se ovome ne priđe ozbiljno u smislu procedura, postupaka, komunikacije sa javnošću, da ćemo doći dotle da ljudi na uštrb svog zdravlja štede, samim tim privreda trpi, a samim tim i rezultati ove ekonomije. Dakle, treba nam sistemski pristup očuvanju zdravlja ljudi, kako na poslu, tako i u privatnom životu”, zaključuje profesor na Ekonomskom fakultetu.
