Zvaničnici Srbije i Kine razgovarali su u Beogradu o rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Budimpešte, poslu čija je vrednost procenjena na dve milijarde dolara. Ning Džidže, potpredsednik kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme, i Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja u Vladi Srbije, saopštili su da se radi na deonice od Beograda do Novog Sada, kao i da su potpisani ugovori za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Subotice. Modernizacija pruge, čija je dužina 107 kilometara, finansirana je kineskim kreditom vrednim 943 miliona dolara.
"Uz zajedničke napore i podršku, izgradnja deonice brze pruge kroz Srbiju dobro napreduje. Očekujemo da 2020. bude gotova deonica od Beograda do Stare Pazove i da započne izgradnja treće deonice od Novog Sada do Subotice. Drago nam je da se kineska tehnologija i oprema koriste u realizaciji ovog važnog projekta. Iskrena zahvalnost Vladi Srbije na snažnoj podršci", rekao je u Beogradu predstavnik kineske strane Ning Đidže.
Njegov domaćin, ministarka i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, ukazala je na dobru saradnju dve države. Prema njenim tvrdnjama trenutna vrednost zajedničkih projekata Srbije i Kine iznosi pet milijardi evra, dok je istovetna suma planirana za moguće buduće projete.
"Modernizacija brze pruge od Beograda do Budimpešte najvažniji je projekat u ovom regionu. Ponosni smo što smo deo globalnog projekta 'Pojas i put', ali smo ponosni i na činjenicu da je Kina prisutna ne samo u infrastrukturi, već i u drugim kapitalnim projektima i što nam kineski partneri prenose svoje znanje, iskustvo i nove tehnologije", rekla je Mihajlović.
Za sada sve je u formi makete, ali kako obećavaju predstavnici srpskih vlasti, brza pruga ka Mađarskoj biće, posle nekoliko pomeranja rokova, gotova 2023. godine.
U ovom trenutku, brza pruga kojom će vozovi ići brzinom 160 i više kilometara na sat deluje kao daleko obećanje, a Jožef Makai, novinar iz Budimpešte koji je prvi pisao o ovoj priči, kaže da je u Mađarskoj to tema o kojoj se ne priča previše i koju prati dosta nepoznanica:
"Vlada očekuje da će se to napraviti. I očekuje to zato što je glavni izvođač radova najbitniji politički tajkun, saveznik premijera Viktora Orbana. Oni koji napadaju taj projekat tvrde da je ovo jedna od najbesmislenijih investicija u Mađarskoj, jer postoje neke računice da će se taj kredit, kojim se gradi pruga, isplatiti za nekih 130 godina", kaže za Glas Amerike Makai.
Novinarka NIN-a Petrica Đaković podseća da je cela priča sa brzom prugom do Budimpešte krenula još 2014. godine, ali da ni tada, kao ni sada, nije urađena ozbiljna studija o opravdanosti celog projekta brzih pruga:
"Za najveći broj infrastrukturnih projekata koji se ovde rade postoje dva osnovna problema. Jedan je to što ne postoji studija o opravdanosti, da li je to nama potrebno i zašto je to nama potrebno. Pa onda vam ostaje da verujete onome ko sa stručne strane tvrdi da je nama pruga potrebna, ili onome ko tvrdi da je to promašen projekat. To je jedan problem, a sa druge strane, problem je što mi nemamo utvrđene infrastrukturne prioritete", smatra Đaković.
Prema mišljenju Jožefa Makaija, priča o prevozu kineske robe od Soluna do Budimpešte i dalje do Evrope, sporedna je, jer - kako kaže - za tu robu nije velika razlika da li će putovati sedam ili 15 dana do Mađarske. Prava priča leži u novcu, smatra Makai:
"Mislim da Kinezi očekuju dobit iz tog kredita kojim se finansira ova pruga. Mislim da je to najbitnije. Ako pogledamo šta rade Kinezi sa tim raznim infrastrukturnim projektima koje kreditiraju, videćemo da je to njima jedno strateško ulaganje, za koje ipak traže i pokriće. I traže da se vrati taj kredit, ako ništa drugo - uzimaju luku kao na Šri Lanki", ističe Makai.
"Mi pričamo o, koliko sam ja uspela da shvatim, milijardu i po, dve milijarde evra. To je kredit. OK, to je možda niska kreditna stopa, ali je to i dalje neka kamatna stopa. Mi se zadužujemo za taj novac, taj novac nije donacija Kine za prugu koja treba njihovu robu da doveze brže iz grčke luke do Evrope, nego je to kredit, koji ćemo mi uzimamo, i koji ćemo mi vraćati", dodaje Petrica Đaković.
Ono što je sigurno, tačno je da je postojeća pruga ka Budimpešti u očajnom stanju i da je zrela za ozbiljnu rekonstrukciju. Bilo bi lepo kada bi vlasti, osim maketa vozova, javnosti pokazali više. Od rokova i cene celog projekta, do načina na koji će se obezbediti milijarde potrebne za ubrzanje srpskih pruga.