Nova britanska premijerka Tereza Mej u sredu je saopštila i sastav svoje vlade koja će izmedju ostalog imati zadatak da vodi pregovore o izlasku zemlje iz Evropske unije. Najviše iznenadjenja izazvalo je imenovanje Borisa Džonsona, koji je vodio kampanju za bregzit, za sekretara za spoljne poslove.
Džonson je u maju optužio Evropsku uniju da ima cilj sličan cilju Adolfa Hitlera – da stvori „super-državu“, što je razljutilo evropske saveznike. Evo kako je na Džonsonovo imenovanje reagovao njegov francuski kolega Žan-Mark Ero:
„Za vreme kampanje je dosta lagao britanski narod, a sada je i sam priteran uza zid da brani svoju zemlju, ali takodje da razjasni odnos sa Evropom.“
Džonsonov prvi službeni put verovatno će biti u ponedeljak, u Brisel, na sastanak šefova dioplomatije EU.
„Imajući u vidu broj zemalja i stranih lidera koje je uvredio proteklih meseci mislim da će to biti dosta težak sastanak,“ smatra Ien Bond iz Centra za evropske reforme.
Od svih evropskih zemalja, Britanija bi najviše želela da pridobije Nemačku kao izvor podrške u predstojećim pregovorima o svom izlasku. Medjutim, nemački mionistar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer opisao je Džonsonovo ponašanje kao nečuveno:
„Neodgovorni politčari su prvo namamili zemlju u bregzit da bi, pošto je odluka doneta, napustili svoje položaje bez da snose odgovornost.“
Boris Džonson je u aprilu rekao da se američki predsednik Barak Obama protivi bregzitu zbog svog „delimično kenijskog porekla“, koje mu je, prema Džonsonovim rečima, prenelo „vekovnu odbojnost prema britanskoij imperiji“.
Novom britanskom sekretaru je juče postavljeno pitanje o toj izjavi – „trebalo bi da se izvinete jednom broju ljudi“ - bilo je pitanje novinara.
„Pa, rekao bih da su Sjedinjene Države prve u redu za to,“ rekao je Džonson.
Medjutim, Džonson će po svemu sudeći imati ograničenu ulogu u pregovorima sa EU pošto je Tereza Mej osnovala novi sekretarijat za isključivim zadatkom da sprovede bregzit, na čijem čelu će biti dugogodišnji evro-skeptik, član parlamenta Dejvid Dejvis.
Analitičari takodje smatraju da će politički medeni mesec premijerke Mej biti kratkotrajan.
„Ona može da zadovolji pristalice bregzita time što će reći da Britanija neće prihvatiti evropske regulative, da neće uplaćivati sredstva u evropski budžet i da će, što je ključno, uvesti restrikcije na slobodno kretanje ljudi. To je ono što ona i Dejvis izgleda shvataju u ovom trenutku. Medjutim, ekonomska cena tih mera ukoliko zaista budemo isključeni iz jedinstvenog tržišta, biće ogromna,“ kaže Ien Bond.
U novoj britanskoj vladi je i nekoliko uglednih političara koji su mesecima napadali jedni druge sa suprotnih strana debate o bregzitu. Analitičari ukazuju da će prvi zadatak Tereze Mej biti da ujedini svoju sopstvenu vladu dok se zemlja suočava sa ozbiljnim političkim i ekonomskim iskušenjima.
Kasnije u četvrtak saopšteno je da su američki državni sekretar Džon Keri i Boris Džonson razgovarali telefonom i da su se saglasili da će dve zemlje da nastave blisku saradnju u okviru NATO-a. Takodje su potvrdili važnost specijalnih veza Sjedinjenih Država i Velike Britanije u suočavanju sa aktuelnim problemima u svetu. Džon Keri je pri tom naglasio podršku Sjedinjenih Država za odmeren i razuman proces bregzita.