Britanski premijer Boris Džonson poslao je nepotpisano pismo Evropskoj uniji kojim je zatražio produženje roka za Bregzit. Takođe, u odvojenoj beleški ukazao je da on lično nije želeo odlaganje, izjavio je neimenovani izvor iz britanske vlade.
U belešci u kojoj je Džonson izrazio neslaganje sa odlaganjem, poslatoj predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, britanski premijer naveo je i da bi novo pomeranje Bregzita ugrozilo interese Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije. Taj dokument je na svom Tviter profilu objavio dopisnik britanskog Fajnenšel tajmsa iz Brisela Mehrin Kan.
Džonson je bio u obavezi da zatraži odlaganje britanskog istupanja iz EU jer u Donjem domu britanskog parlamenta nije uspeo da obezbedi podršku za sporazum o Bregzitu koji je usaglasio sa Unijom, ili pak istupanje bez sporazuma.
Isti izvor iz britanske vlade naveo je da je u Brisel poslat i treći dokument koji je potpisao izaslanik Velike Britanije u Evropskoj uniji.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk potvrdio je da je primio zahtev za odlaganje Bregzita.
"Zahtev za produženje roka je stigao. Počeću konsultacije sa liderima Evropske unije o tome kako ćemo reagovati", napisao je Tusk na društvenoj mreži Tviter.
Prethodno je neimenovani zvaničnik EU izjavio da će premijer Džonson zatražiti pisanim putem produženje roka za istupanje Britanije iz Evropske unije (EU). Isti zvaničnik potvrdio je da je Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, razgovarao sa premijerom Velike Britanije.
“Na osnovu toga Tusk će otpočeti konsultacije sa zvaničnicima lidere Evropske unije. To bi moglo potrajati nekoliko dana", izjavio je taj zvaničnik EU.
Poslanici podržali novo odlaganje Bregzita
Poslanici Donjeg doma britanskog parlamenta uskratili su podršku sporazumu o Bregzitu britanskog premijera Borisa Džonsona - dok o time ne bude usvojen poseban zakonski predlog. To znači da će britanski premijer od Evropske unije biti primoran da zatraži odlaganje istupanja.
Poslanici Donjeg doma su sa 322 naspram 306 glasova izglasali amandman koji je omogućio odlaganje, a predložio ga je predstavnik konzervativaca Oliver Letvin. To omogućava Donjem domu da se uzdržava od glasanja za plan premijera Džonsona sve dok se prethodno sve zakonske mere za primenu tog plana ne izglasaju u samom parlamentu.
Ukoliko Džonson ne uspe do kraja dana da obezbedi podršku sporazumu o Bregzitu koji je postigao sa EU - po zakonu je obavezan da produženje roka za Bregzit od Evropske unije zatraži do kraja januara 2020.
U svojoj prvoj reakciji Džonson je, posle čitavog dana zasedanja Donjeg doma britanskog parlamenta, poručio da neće pregovarati o novom odlaganju izlaska Britanije iz Evropske unije nakon odluke koju je doneo Donji dom parlamenta.
„Preneću našim prijateljima i kolegama u EU isto što sam govorio prethodnih 88 dok sam obavljao funkciju premijera: da bi dalje dodatno odlaganje bilo loše za ovu zemlju, loše za Evropsku uniju i loše za demokratiju", rekao je Džonson.
Evropska komisija objavila je da od Velike Britanije u kratkom roku očekuje obaveštenje o svojim narednim koracima - pošto se Donji dom britanskog parlamenta nije izjašnjavao o predlogu sporazuma o istupanju iz Evropske unije.
"Evropska komisija svesna je kako je proteklo glasanje u britanskom parlamentu o Letvinovom amandmana, što znači da poslanici nisu glasali o samom sporazumu", objavila je portparolka Komisije Mina Andrejeva na društvenoj mreži Tviter. "Na britanskoj vladi je da nas informiše o narednim. koracima što je pre moguće", napisala je Andrejeva.
Tok prvog vikend zasedanja u poslednje četiri decenije
Parlament je zasedao na prvoj subotnjoj sednici u poslednjih trideset sedam godina - još od argentinske invazije Foklandskih ostrva u južnom delu Atlantskog okeana 1982. godine. Prema predloženom dokumentu koji je aktuelni premijer Boris Džonson usaglasio sa Evropskom unijom - Ujedinjeno Kraljevstvo Uniju je trebalo da napusti 31. oktobra.
Britanski premijer Džonson zatražio je od poslanika da ratifikuju sporazum koji je tokom nedelje postigao sa 27 članica Evropske unije o izlasku Velike Britanije. U obraćanju u Donjem domu parlamenta rekao je da je potrebno zajednički okončati spor o Bregzitu koji je nametnuo oštre podele u zemlji od 2016. godine kada su britanski građani izabrali da napuste Uniju.
“Pravi je trenutak da se Donji dom usaglasi čemu se naši građani nadaju i što očekuju”, rekao je Džonson.
Na početku zasedanja predsedavajući Donjem domu Džon Berkou rekao je da će prvo odobriti glasanje o amandmanu kojim bi izjašnjavanje o sporazumu o Bregzitu odložilo za neki drugi dan. Poslanici koji podržavaju amandman ukazuju da umanjuje rizike da Britanija napusti Uniju bez sporazuma 31. oktobra – što bi, kako tvrde ekonomisti, omelo trgovinu i britansku privredu uvelo u recesiju.
Njime se podrška uslovljava zakonom koji treba da izglasa Parlament – što bi moglo potrajati narednih nekoliko dana ili nedelja.
Oliver Letvin, jedan od poslanika koji ga je podržao, ukazao je da sprečava britansko napuštanje Unije do kraja meseca, kako se izrazio greškom, ukoliko nešto pođe neželjenim smerom tokom procesa primene legislative.
Takođe, poslanicima bi omogućilo još jednu priliku da šansu da pažljivo prouče i eventualno ismene uslove Bregzita.
Ako amandman bude usvojen premijer Džonson će biti primoran od Evropske unije da zatraži odlaganje britanskog istupanja. Prethodnog meseca Parlament je usvojio zakon kojim obavezuje Vladu da učini to – ukoliko sporazum ne bude usvojen.
Džonson je ukazao da će to učiniti, ali kako je ocenio, pod prisilom. Zakon ga primorava da traži produženje koje, tvrdi, ne može proceniti njegovu procenu da je dalje odlaganje Bregzita, kako se izrazio, besmisleno, skupo i duboko nagriza poverenje javnosti.
Upozorio je i da se ne može zdravo za gotovo računati na podršku Evropske unije u tom slučaju.
"Naši prijatelji iz Evropske unije imaju malo razumevanja da se ovo pitanje odloži za jedan dodatni dan", rekao je Johnson. "Tri i po godine su debatovali o tome”, naveo je britanski premijer.
Ukoliko amandman bude usvojen postoje šanse za Bregzit 31. oktobra. Potrebno je da Parlament na vreme izglasa Predlog zakona o povlačenju koji Vlada namerava da predstavi početkom sledeće sedmice. Zbog toga bi sednice mogle trajati do duboko u noć – kako bi taj predlog bio usvojen u roku od nekoliko dana.
U danu rasprave u Donjem domu britanskog parlamenta pred tim zdanjem u Londonu okupile su se desetine hiljada građana koji se protive Bregzitu – tražeći raspisivanje i odrđavanje novog referenduma.
"Čvrsto verujem da bi trebalo da ostanemo u Uniji”, rekao je jedan od demonstranata Brus Nikol, inače anglikanski vikar. „Ja sam Britanac, ali sam takođe Evropljanin. Ne verujem da trenutni sporazum nudi bilo kakve koristi”, rekao je on.
Šta je prethodilo subotnjem zasedanju Donjeg doma parlamenta?
Uoči zasedanja Boris Džonson izneo je tvrdnje da je dogovorio, kako ga je označio, izuzetan sporazum o napuštanju EU. Subotnje zasedanje i glasanje Džonson u javnosti predstavlja kao istupanje Britanije iz Unije sa ili bez dogovora. Drugi učesnici tog procesa, smatraju međutim, da je situacija nešto složenija.
Ukoliko dogovor o Bregzitu bude potvrđen Džonson može nastaviti plan po kome bi Velika Britanija Uniju napustila 31.oktobra 2019. Ukoliko bude odbijen – moglo bi se dogoditi da zatraži dozvolu da se Bregzit istog datuma sprovede bez sporazuma.
Demokratska unionistička partija objavila je da neće podržati dogovor. Opoziciona Laburistička partija, Škotska nacionalna partija, kao i liberalne demokrate takođe su najavile da će odbiti sporazum.
Ukoliko Džonsonov predlog bude odbijen u Donjem domu parlamenta i Bregzit bez sporazuma ne bude odobren – britanski premijer je po zakonu obavezan da zatraži od Evropske unije dodatno vreme za pregovore, što bi Bregzit odložilo do 31. januara 2020.
Britanska vlada je saopštila da će se saglasiti sa tim zakonom, ali i da će Britanija napustiti EU do 31. oktobra. Premijer Džonson, međutim, nije ponudio objašnjenje kako će sprovesti ta dva očigledno suprotstavljena koraka.
Da bi predlog o Bregzitu britanskog premijera bio usvojen potreba mu je podrška 320 od ukupno 650 poslanika Donjeg doma.
To je manje od 326 poslanika, koliko inače broji prosta većina zastupnika u parlamentu, jer sedam predstavnika nacionalističke Šin Fejn partije ne prisustvuju raspravi – niti glasaju. Ne glasa ni troje zamenika predsedavajućeg donjeg doma, dok predsedavajući Džon Berkov glasa isključivo u slučaju izjednačenog broja glasova.
Prisutno je i četvoro osoba zaduženih da pomognu u brojanju glasova – ali se ne izjašnjavaju o predlogu.
Sve to znači da ukoliko sporazum o Bregzitu podrži 318 ili više poslanika - dokument će biti usvojen. To bi bilo moguće i sa manjom podrškom ukoliko bi bilo uzdržanih glasova.
Ukoliko ishod glasanja bude nerešen – glas predsedavajućeg je odlučujući.
„Predsedavajući glasa na način kako je to činjeno u sličnim situacijama u prošlosti. Kada je to moguće – potrebno je nastaviti diskusiju o temi i konačnu odluku ne bi trebalo donositi jednim odlučujućim glasom“, navedeno je na sajtu Donjeg doma britanskog parlamenta.
U bliskoj prošlosti Donji dom je tri puta odbacivao sporazum o Bregzitu koji je predlagala bivša premijerka Tereza Mej. U januaru 432 poslanika bila su protiv dogovora – nasuprot 202 koji su ga podržali. Sredinom marta skor je 391 naspram 242, dok je krajem istog meseca protiv bilo 344 poslanika donjeg doma britanskog parlamenta.
Tereza Mej se sa funkcije premijerke povukla u junu nakon pokušaja da ubedi poslanike da prihvate sporazuma o Bregzitu.
