Na kraju četvorodnevne runde pregovora EU i britanskog tima o Bregzitu, šefovi timova potvrdili: razlike ostaju, ali su sada i jasno postavljene kao tema o kojoj treba razgovarati. Britanska strana priznala da London ima finansijske obaveze prema Uniji na osnovu preuzetih obaveza učešća u zajedničkom budžetu, dok Evropljani, kada je riječ o zaštiti prava svojih gradjana koji žive i rade na Ostrvu, insistiraju da garant tih prava mora da ostane Evropski sud pravde.
Ovaj krug pregovora, kao što se i očekivalo, nije donio nove vijesti kada je riječ o do sada utvrdjenim razlikama dvije strane- razlikama u gledištu na budući status više od tri miliona Evropljana koji žive i rade u Velikoj Britaniji i oštre razlike kada je riječ o finansijskim obavezama Londona prema Briselu po pitanju ranije preuzetih obaveza učešća u budzetu Unije. Kada je riječ o zaštiti prava Evropljana, ključna razlika je u stavu Britanaca da će po Bregzitu nadležnost biti na britanskim sudovima, dok Brisel insistira na nadležnosti Evropskog suda pravde.
"Dozvolite da objasnim zašto insistiramo na ulozi Evropskog suda pravde- to nije političko pitanje, već pravno. Ako govorimo o kontinuitetu zakonitosti, onda samo Evropski sud pravde može da tumači evropske zakone. Tu nije riječ o izboru, već o obavezi. Evropski zakon za naše gradjane u Velikoj Britaniji mora da važi jer želimo da i ubuduće budu zaštićeni tim zakonom. Zbog toga je za nas uloga Evropskog suda pravde od ključne važnosti", rekao je šef pregovaračkog tima EU Mišel Barnije.
Finansijske obaveze Londona prema Briselu su drugi krupan zalogaj za pregovarače dvije strane- evropski izvori govore o gotovo 100 milijardi evra, dok britanski, nezvanično, spominju upola nižu svotu. Zvanično, njihov ministar spoljnih poslova je nedavno izjavio da Evropljani mogu da zaborave bilo kakav novac ukoliko izadju sa pretjerano visokom svotom. Danas, diplomatski.
"Mi smo zemlja koja prepoznaje svoje medjunarodne obaveze ali i prava i nastojaćemo da u budućnosti ostvarimo oboje", rekao je šef pregovaračkog tima Velike Britanije Dejvid Dejvis.
Uz ovo, još je mnogo nepoznanica na stolu, poput rješavanja odnosa izmedju Sjeverne Irske i Republike Irske i uspostavljanja "meke" granice izmedju. Evropska strana po tom pitanju traži dodatna objašnjenja stava Britanaca, kao, uostalom, i po ostalim pitanjima jer opšti je utisak o neravnomjernoj tehničkoj ali i političkoj pripremljenosti dvije strane za pregovore. U prilog toj tvrdnji govore i disonantni zvanični tonovi koji se čuju sa Ostrva- jedni tvrde da je odlazak Britanije bez dogovora najbolja opcija, drugi traže sporazum po svaku cijenu, što britanskim pregovaračima dodatno otežava posao. A rezultat tog posla je ionako pod ozbiljnim znakom pitanja.