Generalni direktor Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi rekao je da je "projektil" pogodio zgradu pored bloka od šest reaktora u najvećoj ukrajinskoj nuklearnoj elektrani, da je izazvao požar, ali da nije zaustavio funkcionisanje nuklearke, mada je naglasio da nije normalno to što vojne snage kontrolišu objekat.
Grosi je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao da je Rusija pre nekoliko dana informisala IAEA da njene vojne snage planiraju da zauzmu elektranu Zaporožje u jugoistočnom gradu Enarhodaru, nakon što su prošle nedelje osvojile Černobil, gde se dogodila najgora svetska nuklearna katastrofa.
Grosi je rekao rekao da su ruske trupe, koje su napredovale ka kompleksu nuklearne elektrane, "naišle na otpor" i da su "neke grupe civila napale pristup elektrani", Dodao je da je IAEA u ratnim jutarnjim satima "obaveštena da je projektil pogodio zgradu pored reaktora", ali nije naveo ko je ispalio projektil.
Naglasio je da su ukrajinska nuklearna postrojenja i objekti važni - četiri velika postrojenja i 15 reaktora i povezanih objekata, uz Černobil gde velika metalna kupola pokriva uništeni reaktor.
Ukrajinski ambasador pri UN Sergej Kislica je na sednici optužio Rusiju da laže o zauzimanju Zaporožja i upozorio da će hiljade ljudi koji žive u okolini nuklearne elektrane biti u opasnosti ako se funkcionisanje nuklearke poremeti.
"Hiljade ljudi, među kojima su civili, koji trenutno ne mogu da se evakuišu iz oblasti blizu elektrane zbog raketiranja i borbi, biće pogođeni", upozorio je Kislica.
Rusko regulatorno telo za medije blokiralo je platforme kompanije Meta, vlasnika Fejsbuka, u odgovoru na, kako je navelo, ograničenja uvedena ruskim medijima.
Roskomnadzor je naveo da postoji 26 slučajeva diskriminacije protiv ruskih medija od strane Fejsbuka, od oktobra 2020. godine, te da je ograničen pristup državnim kanalima kao što su Raša tudej (RT) i novinska agencija RIA.
Direktor Mete za globalne poslove Nik Kleg saopštio je da će ta kompanija nastaviti da radi sve što može da povrati svoje usluge u Rusiji.
"Milioni prosečnih Rusa uskoro će biti odsečeni od pouzdanih informacija, lišeni svojih svakodnevnih načina povezivanja sa porodicom i prijateljima i sprečeni da govore", naveo je Kleg u saopštenju objavljenom na Tviteru.
Ministri inostranih poslova zemalja članica G7 saopštili su u petak da su "duboko zabrinuti" zbog humanitarnih posledica "stalnih ruskih napada" na civilno stanovništvo u Ukrajini i dodali da će osigurati da odgovaraju oni koji su počinili ratne zločine.
"Ponovo naglašavamo da su nasumični napadi zabranjeni međunarodnim humanitarnim pravom. Pobrinućemo se da odgovaraju oni koji su počinili ratne zločine, uključujući i proizvoljnu upotrebu oružja protiv civila", navodi se u zajedničkom saopštenju G7 koje je objavio američki Stejt department.
Ruski ambasador pri UN u Ženevi Genadij Gatilov rekao je da njegova zemlja neće okupirati Ukrajinu.
"Cilj je veoma jasan: denacifikacija i demilitarizacija", rekao je Gatilov novinarima o invaziji koju je nazvao "specijalnom vojnom operacijom".
"Nećemo ostati u Ukrajini vojno. Nećemo okupirati zemlju. Ne znam sve detalje vojnog plana, ali politički cilj je ono što sam opisao", naglasio je ruski ambasador i dodao da se o definiciji "demilitarizacije" razgovara na diplomatskim pregovorima Ukrajine i Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da legitimizuje poteze Rusije u Ukrajini tvrdnjom da želi da "denacifikuje" tu zemlju, čiji predsednik Volodimir Zelenski je Jevrej koji je izgubio članove porodice tokom Holokausta i na čelu je prozapadne, demokratski izabrane vlade.
Istoričari smatraju da je Putinovo pozivanje na Drugi svetski rat dezinformacija, prenosi AP.