Međunarodni sud pravde naredne nedelje će održati pretres o zahtevu Ukrajine da naloži Moskvi da zaustavi invaziju.
Kijev je prošle subote pokrenuo slučaj pred sudom Ujedinjenih nacija, optužio Rusiju za planiranje genocida i zatražio hitne "privremene mere" kojima bi se Moskvi naložilo da zaustavi invaziju.
Pravni zastupnici Ukrajine izneće argumente 7. marta, dok će ruskim zastupnicima biti omogućeno da odgovore dan kasnije.
Uoči pretresa, predsednica suda, američka sutkinja Džoan E. Donahju poslala je hitnu poruku ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu u kojoj je naglasila da je potrebno da Rusija "deluje na način koji će omogućiti da bilo koja odluka suda o zahtevu za privremenim merama ima odgovarajuće efekte".
Međunarodni sud pravde presuđuje u sporovima između država. Često su potrebne godine da donese odluku, ali se naredbe o privremenim merama često donose brzo.
“Sjedinjene Države ohrabruju čitavu međunarodnu zajednicu da pošalje snažnu poruku da stoje uz Evropsku uniju u podršci Ukrajini u ovom ozbiljnom trenutku”, navodi se u odgovoru Stejt department na pitanje Glasa Amerike treba li Srbija da se usaglasi sa sankcijama uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Neimenovani portparol Stejt departmenta je za Glas Amerike ukazao šta je svrha sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
“Da spreče Putina da nastavi unapred smišljeni, ničim izazvani i neopravdani rat protiv Ukrajine. Očigledno kršenje međunarodnog prava i varvarski napad Rusije na demokratsku Ukrajinu moraju se odmah zaustaviti”, istaknuto je u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
Zvaničnici Evropske unije prethodno su poručili da od Srbije očekuju da se usaglasi sa odlukom o usvajanju sankcija protiv Rusije.
"Srbija je zemlja kandidat i kao takva se očekuje da se uskladi sa odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici", poručio je portparol EU Peter Stano.
U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima Stano je naglasio da su sankcije EU obavezujuće za zemlje članice i zemlje koje odluče da se usklade sa ovim sankcijama, te da se od zemalja u procesu pristupanja očekuje da se postepeno usklađuju sa odlukama.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se Srbija pridružuje glasanju u pogledu kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da se neće pridružiti uvođenju sankcija Rusiji.
“Tako će biti bar dok možemo izdržati”, poručio je Vučić u izjavi novinarima.
Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o eskalaciji ruskih napada na civilne objekte - uključujući i bombardovanje područja u blizini memorijala žrtvama Holokausta u Babinom Jaru, saopštila je Bela kuća.
Bajden je istakao da Sjedinjene Države obezbeđuju, kako je navedeno, održivu pomoć za Ukrajinu - u sferi bezbednosti, ekonomsku i humaniranu pomoć, navedeno je u saopštenju Bele kuće - nakon razgovora dvojice državnika.
Gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer naredila je da se ukrajinske zastave razviju duž avenije Pensilvanija, između Bele kuće i Kapitola, javlja novinarka Glasa Amerike Miroslava Gongadze. Pored toga, zgrada Džon Vilson, sedište gradskih vlasti Vašingtona, osvetljena je bojama ukrajinske zastave.