Američka kompanija Maksar tehnolodži objavila je da satelitski snimci prikazuju konvoj ruske vojske lociran severno od ukrajinske prestonice Kijeva koji se proteže na oko 64 kilometara, što je mnogo duže od 27 kilometara, koliko je izvestila ranije tokom dana.
Takođe, na snimcima - kako je saopštila ta kompanija, zabeleženo je raspoređivanje dodatnih pešadijskih i helikopterskih jedinica u južnoj Belorusiji na nešto više od 30 kilometara udaljenosti od ukrajinske granice.
Bela kuća nije izrazila odobravanje za predlog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o uvođenju zabrane za ruske letove iznad Ukrajine.
Poručeno je da bi takav potez bio ravan direktnom sukobu sa Moskvom - što, kako je ukazano, Vašington ne želi.
Predstavnica za medije Bele kuće Džen Psaki izjavila je da bi primena takve zabrane značila korak ka slanju američkih trupa u borbu protiv Rusije - čije trupe su počele invaziju na Ukrajinu 24. februara.
„Uspostavljanje zone zabrane letova iznad Ukrajine zahtevala bi primenu koja podrazumeva raspoređivanje američke vojske zarad sprovođenja - što bi potencijalno značilo direktan sukob. Ne planiramo da budemo deo toga", rekla je Psaki.
Prethodno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da je vreme da Zapad razmotri zabranu letenja za ruske avione, helikoptere i projektile, kao reakciju na rusko granatiranje grada Harkova.
U video obraćanju Zelenski nije objasnio kako bi tačno ta zabrana bila primenjena. Poručio je da je Rusija ispalila 56 raketa i 113 krstarećih projektila od početka invazije na Ukrajinu 24. februara.
Ukrajinski predsednik optužio je Rusiju da je počinila ratne zločine i da bi trebalo da bude izvedena pred međunarodni sud.
Izneo je i tvrdnje da je Rusija nastavila sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i tokom prve runde pregovora sa ruskom stranom u Belorusiji.
"Verujem da Rusija na taj način pokušava da izvrši pritisak. Ne gubite vreme. Ne prihvatamo takvu taktiku. Pošteni pregovori se mogu održati tek kada jedna strana drugu ne gađa artiljerijskom vatrom", poručio je Zelenski.
Takođe, Ukrajina je iznela optužbe da je Rusija u sukobu koristila nekonvecionalno naoružanje - takozvanu vakuum bombu.
"U ponedeljak je upotrebljena bomba čija primena je zabranjena Ženevskom konvencijom. Stepen razaranje koji Rusija nastoji da nam nanese je veliki”, izjavila je ukrajinska ambasadorka u Sjedinjenim Državama Oksana Makarova.
Reč je o eksplozivnoj napravi koja vezuje kiseonik iz okruženja kako bi ostvarila eksploziju visoke temperature. U praksi, eksplozija koju proizvede takva vrsta oružja ima mnogo duže trajanje nego konvencionalni eksploziv.
Kompanija Meta, vlasnik društvene mreže Fejsbuk, ograničiće pristup toj platformi ruskim državnim medijima Raša tudej i Sputnjik širom Evrope, saopštio je direktor te kompanije za globalne poslove Nik Kleg.
U objavi na društvenoj mreži Tviter Kleg je naveo da je kompanija dobila zahteve brojnih vlada iz Evropske unije da preduzme mere u vezi sa medijima koje kontrollišu ruske vlasti.
"Meta će blisko nastaviti da sarađuje sa vladama u vezi sa tim pitanjem", napisao je on.
Evropska unija saopštila je u nedelju da će zabraniti rusku državnu televizijsku mrežu Raša tudej i agenciju Sputnjik.
Kanadski operateri takođe su prestali da nude kanal Raša tudej.
Aktivnost ruskih državnih medija na platformama društvenih medija postalo je sporno pitanje za velike tehnološke kompanije tokom invazije Rusije na Ukrajinu.
Meta, Majkrosoft, Gugl, Jutjub i drugi, poslednjih dana su preduzeli mere u ograničavanju ruskih državnih medija da prihoduju od reklama na platformama tih kompanija.
Tviter je Raša tudeju i Sputnjiku zabranio oglašavanje 2017. godine. Ta kompanija je u ponedeljak saopštila da će označiti i ograničiti vidljivost sadržaja ruskih državnih medija.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je među 26 istaknutih Rusa kojima je Evropska unija uvela sankcije zbog ruske invazije u Ukrajinu, navodi se u zvaničnoj odluci EU, a prenosi Rojters.
Spisak obuhvata oligarhe i biznismene aktivne u naftnom, bankarskom i finansijskom sektoru, kao i zvaničnike vlade, visoke zvaničnike vojske i "propagandiste koji doprinose širenju antiukrajinske propagande", saopšteno je iz EU.
Među sankcionisanima su Igor Sečin, direktor ruske državne naftne kompanije Rosnjeft i izvršni direktor energetskog giganta Transnjeft Nikolaj Tokarev, zatim oligarsi Ališer Usmanov, Petr Aven i Aleksandar Ponomarenko, te bankar Mihail Fridman.
Na spisku je i vicepremijer Dmitrij Černišenko, drugi članovi ruske vlade i istaknuti novinari. Mere obuhvataju zabranu putovanja, zamrzavanje imovine i zabrana pristupa finansijskim sredstvima.
Sankcijama je pogođenja i osiguravajuća kompanija za industriju gasa SOGAZ.