Evropska unija podržava mirnu, inkluzivnu tranziciju u Siriji, izjavili su u petak šefovi diplomatije Francuske i Nemačke tokom posete Damasku, gde su se sastali sa novim liderom Ahmedom al Šarom.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro i njegova nemačka koleginica Analena Berbok boravili su u sirijskoj prestonici u ime Evropske unije. Reč je o poseti najviših predstavnika velikih zapadnih sila otkako su snage predvođene islamistima zbacile dugogodišnjeg vladara Bašara el Asada prošlog meseca.
Evropski zvaničnici su pre razgovora sa novim sirijskim liderom posetili ozloglašeni zatvor Sednaja, nedaleko od prestonice, rekli su novinari AFP-a.
U pratnji spasilaca iz organizacije Beli šlemovi, Baro i Berbok su obišli ćelije i podzemne tamnice u zatvoru, oličenju zverstava počinjenih tokom Asadove vladavine.
Zatvor je bio mesto vansudskih pogubljenja, mučenja i nestanaka ljudi. Grupa za zaštitu prava saopštila je da je više od 4.000 ljudi oslobođeno iz objekta kada su pobunjeničke snage zauzele Damask 8. decembra.
Šara, vođa islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), predvodio je ofanzivu u kojoj je zbačen Asad, koji je pobegao u Moskvu.
Privremene vlasti u kojima dominira HTS sada se suočavaju sa teškim zadatkom obnove državnih institucija, sa sve snažnijim pozivima da se osigura inkluzivna tranzicija i garantuju prava manjina.
Baro je u Damasku izrazio nadu u "suverenu, stabilnu i mirnu" Siriju.
Postoji takođe nada "da se težnje svih Sirijaca mogu ostvariti", dodao je, "ali to je krhka nada".
U saopštenju, Berbok je rekla da Nemačka želi da pomogne Siriji da postane "funkcionalna država", nazvavši posetu "jasnim signalom" Damasku o mogućnosti za nove odnose između Sirije i Nemačke, i Evrope u širem smislu.
"Važna raskrsnica"
Uprkos "skepticizmu" prema HTS-u - formaciji koja vuče korene iz sirijskog ogranka Al-Kaide i koju brojne vlade smatraju terorističkom organizacijom - Berbok je rekla da "ne smemo propustiti priliku da podržimo sirijski narod na ovoj važnoj raskrsnici".
Berlin je spreman da podrži "inkluzivan i miran prenos vlasti", kao i društveno "pomirenje", rekla je ona.
Ona je takođe zatražila od nove administracije da izbegava "dela osvete prema grupama stanovništva", kao i bilo kakva dugačka odlaganja pre organizovanja izbora ili pokušaje "islamizacije" pravosudnog i obrazovnog sistema.
Od Asadovog svrgavanja, brojni strani izaslanici otputovali su u Damask kako bi se sastali sa novim liderima zemlje.
Francuska i Nemačka su već bile poslale delegacije na nižem nivou prošlog meseca. Na početku svoje posete, Baro se sastao sa predstavnicima sirijskih hrišćanskih zajednica.
Diplomatski izvori kažu da je Baro rekao hrišćanskim liderima da je Francuska posvećena pluralističkoj Siriji sa jednakim pravima za sve, uključujući manjinske grupe.
Tokom odvojenih razgovora sa predstavnicima sirijskog dugo potiskivanog civilnog društva, Baro je pozvao na "političko rešenje" sa Kurdima, koji kontrolišu veliki deo severoistočne Sirije.
Borbe na severu
Građanski rat u zemlji - koji je počeo 2011. godine, izazvan brutalnom represijom Asadove vlade nad učesnicima demokratskih protesta - doveo je do toga da su Nemačka, Francuska i niz drugih zemalja zatvorile svoja diplomatska predstavništva u Damasku.
U sukobu je poginulo više od 500.000 ljudi, milioni su raseljeni, Sirija je rascepkana, njen narod osiromašen, a infrastruktura opustošena.
Pozivi na mirnu novu Siriju dolaze dok se nastavljaju borbe na severu zemlje, gde se grupe koje podržava Turska sukobljavaju sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF), koje predvode Kurdi.
U četvrtak je ratni posmatrač saopštio da su u tim sukobima poginula najmanje 24 borca u okrugu Manbidž.
Istog dana, Baro je razgovarao sa Mazlumom Abdijem, liderom SDF-a, formacije koju podržavaju SAD. Oni su razgovarali o "trenutnoj tranziciji u Siriji", saopštilo je francusko ministarstvo spoljnih poslova. Kurdi strahuju za svoju ograničenu samoupravu.
Ahmed al Šara je prošle nedelje rekao za televiziju Al Arabija da bi snage predvođene Kurdima trebalo da budu integrisane u novu nacionalnu armiju.
Takođe u četvrtak, Izrael je bombardovao položaje bivše sirijske vojske južno od Alepa, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Britaniji. Reč je o poslednjem od stotina takvih izraelskih udara od Asadovog pada.
Izrael je rekao da su mete izraelskih udara uključivale hemijsko oružje kako bi se izbeglo da ono padne u ruke "ekstremista".
Baro je u Damasku pozvao sirijsku prelaznu administraciju da brzo kontaktira Organizaciju za zabranu hemijskog oružja (OPCV) kako bi mogli da pregledaju i unište takve zalihe koje su pripadale Asadovoj vladi.
