Američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je, tokom posete Izraelu, da je smrt lidera ekstremista Hamasa Jahje Sinvara važna prilika za okončanje sukoba u Gazi.
"Verujem da stvara mogućnost za oslobađanje talaca, okončanje rata i bezbednost za Izrael. Upravo na to su bili usredsređeni naši razgovori sa izraelskim kolegama, uključujući i postkonfliktni angažman", poručio je Blinken posle susreta sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom.
Blinken u svojstvu američkog državnog sekretara, jedanaesti put boravi na podučju Bliskog istoka, od početka sukoba u Gazi oktobra 2023.
Izraelski predsednik saglasio se da je ubistvo Sinvara jedinstvena prilika za oslobađanje zarobljenih Izraelaca.
"To, i druge okolnosti predstavljaju priliku za angažovanje, kako bi se ostvario napredak u vezi sa tim", rekao je Hercog.
Razgovoru sa izraelskim predsednikom prethodio je susret sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.
U razgovoru sa njim Blinken je istakao da bi novonastale okolnosti nakon ubistva lidera ekstremista Hamasa trebalo iskoristiti za oslobađanje talaca i okončanje sukoba u Gazi, saopštio je Stejt department.
Takođe, Blinken je istakao potrebu da Izrael poveća distribuiranje humanitarne pomoći građanima Gaze.
Iz kabineta izraelskog premijera saopšteno je da je Netanjahu Blinkenu u razgovoru preneo da je potrebno promeniti političke i bezbednosne okolnosti u Libanu što bi, kako je navedeno, omogućilo povratak raseljenih Izraelaca njihovim domovima.
Ukazano je i da su dvojica državnika održala produktivne dvoipočasovne razgovore u prijateljskom tonu.
"Netanjahu je rekao da Izrael naporno radi na oslobađanju talaca koji se i dalje nalaze u Gazi. Eliminacija lidera Hamasa mogla bi imati pozitivan efekat na njihov povratak, kao i ostvarenje ratnih ciljeva, i onih nakon toga", navedeno je u saopštenju.
Zvaničnik Stejt departmenta preneo je nakon razgovora Blinkena i Netanjahua da je američki državni sekretar izraelskom premijeru skrenuo pažnju da Izrael ne ulaže dovoljne napore u distribuciji humanitarne pomoći stanovnicima Gaze.
Prema istom izvoru, razmatrane su i tranzicione strukture po okončanju sukoba u Gazi.
Takođe, zvaničnik Stejt departmenta ukazao je da je izraelska strana prenela Blinkenu da ta zemlja ne želi da izoluje područje severne Gaze.
Uz to, naveo je i da su lideri Izraela posvećeni ispunjavanju zahteva iz nedavnog pisma američkih zvaničnika o potrebi za distribuiranjem više humanitarne pomoći.
Blinken je u svojstvu američkog državnog sekretara, jedanaesti put posetio područje Bliskog istoka, od početka sukoba u Gazi oktobra 2023.
Nekoliko sati pre pregovora, Hezbolah je saopštio da je ispalio rakete na izraelske vojne baze u blizini Tel Aviva i Haife, dok je Izrael saopštio da je presreo projektile ispaljene iz Libana.
Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je u izraelskom napadu u utorak u blizini glavne vladine bolnice u Bejrutu poginulo najmanje 13, dok je ranjeno 57 osoba.
Izraelska vojska saopštila je da je pogodila više ciljeva Hezbolaha u Bejrutu, uključujući centralnu bazu pomorsih snaga te ekstremitsičke grupe.
Višemesečni pregovori uz posredovanje Sjedinjenih Država, Egipta i Katara nisu obezbedili prekid sukoba u Gazi i oslobađanje talaca koje je zarobio Hamas.
Očekuje se i da će Blinken obići i nekoliko zemalja zemalja u regionu, ali ne i Jordan - kako se očekivalo.
Jordansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je poseta američkog državnog sekretara odložena, ne navodeći detalje.
Zvaničnik Stejt departmenta rekao je da će razgovori sa arapskim liderima uključivati pokušaje da se preciziraju predlozi za upravljanje Gazom kada se sukob završi. Ukazao je da je američka strana formulisala elemente postkonfliktnog plana o kojima je spremna da razgovara i direktno sa Izraelcima.
Nimrod Goren, viši saradnik za izraelska pitanja na Institutu za Bliski istok, izjavio je za Glas Amerike da jaz između stavova Izraela i Hamasa o bilo kakvim potencijalnim uslovima prekida vatre "još uvek postoji" i da sumnja da će biti diplomatskog prodora tokom Blinkenove posete.
"Nedostaci su veliki, u suštini Izrael želi da Hamas više ne upravlja Gazom i da više ne postoji u Gazi kao bezbednosna pretnja, a Hamas želi suprotno. Dakle, osim neposrednog pitanja talaca, duboki interesi i potrebe obe strane su u suprotnosti jedni s drugima", rekao je Goren.
Stejt department je u ponedeljak istakao pogoršanje humanitarne situacije u severnoj Gazi.
"Svakako, niko u američkoj vladi neće stati ispred vas i reći da smo zadovoljni ili da smatramo da je humanitarna situacija u bilo kom delu Gaze zadovoljavajuća", rekao je novinarima zamenik portparola Stejt departmenta Vedant Patel.
"I ovo je jedna od stvari koje će, očekujemo, sekretar direktno pokrenuti i o tome razgovarati - ne samo sa partnerima u Izraelu, već i sa drugim partnerskim zemljama - o tome šta se još može učiniti da se humanitarna pomoć dopre u Gazu. Brojni granični prelazi su otvoreni, vidimo kako kamioni ulaze u Pojas Gaze i nastavićemo da tražimo još", rekao je on.
Američki izaslanik Amos Hočstin boravio je u ponedeljak u Bejrutu u pokušaju da se reši sukob duž izraelsko-libanske granice.
Hočstin je rekao da je imao konstruktivan sastanak sa Nabihom Berijem, predsednikom libanskog parlamenta, i da će tokom boravka u Libanu razgovarati sa članovima vlade, vojske i svima koji žele da zemlju usmere "na novi kurs snage, sigurnosti, stabilnosti i konačno, ekonomskog prosperiteta".
Istakao Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je usvojena na kraju poslednjeg rata između Izraela i Hezbolaha 2006. Obuhvata poziv Hezbolahu da povuče svoje borce severno od libanske reke Litani, kao i Izraelu da udalji svoje snage iz Libana.
Hočstin je rekao da niko nije činio nikakve napore da se rezolucija sprovede, dodajući da nije dovoljno da se obe strane samo obavežu na primenu. Ponovio je da je cilj izgradnja poverenja na obe strane da će rešenje biti sprovedeno, ali i omogućavanje da se sukob ne ponovi za mesec ili godinu.
"Narod Libana, kao i svi u regionu, samo želi da se vrati kući, da izgradi mirnu i sigurnu prosperitetnu budućnost za sebe i svoje porodice", rekao je Hočstin.
Izrael ponavlja da je njegov cilj da potisne Hezbolah sa područja u blizini granice kako bi se omogućio bezbedan povratak izraelskih građana u oblasti na severu Izraela.
Hezbolah, koji ima podršku Irana, pokrenuo je vazdušne napade na Izrael nakon napada Hamasovih militanata na južni Izrael 7. oktobra 2023. u kome je Hamas ubio oko 1200 ljudi, dok je oko 250 ljudi zarobljeno.
U izraelskoj kontraofanzivi u Pojasu Gaze ubijeno je više od 42 600 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, koje u svom broju ne pravi razliku između militanata i civila.
Sjedinjene Države, Velika Britanija, Evropska unija i drugi označili su i Hezbolah, i Hamas, kao terorističke organizacije.
