Iranski general je u ponedeljak priznao da je više od 300 ljudi ubijeno u nemirima širom zemlje, dajući prvu zvaničnu informaciju o žrtvama nakon dva meseca protesta.
Ta procena je znatno niža od broja kojeg su prijavili Aktivisti za ljudska prava u Iranu, grupa sa sedištem u SAD koja pomno prati proteste otkako su izbili. Ova grupa aktivista kaže da je od početka nemira ubijen 451 demonstrant, uz 60 pripadnika snaga bezbednosti, te da je privedeno više od 18.000 ljudi.
Povod za okupljanja Iranaca na ulicama je bila smrt 22-godišnje Mahse Amini 16. septembra, dok je bila u pritvoru policije za moral. Ona je privedena zbog navodnog kršenja strogih pravila oblačenja Islamske Republike.
Protesti su ubrzo eskalirali u pozive na rušenje iranske teokratije i predstavljaju jedan od najozbiljnijih izazova za vladajuće vjerske vođe koje su na vlasti od revolucije 1979. godine.
Gen. Amir Ali Hajizadeh, the commander of the aerospace division of the paramilitary Revolutionary Guard, was quoted by a website close to the Guard as saying that more than 300 people have been killed, including “martyrs,” an apparent reference to security forces. He also suggested that many of those killed were ordinary Iranians not involved in the protests.
Izjavu generala Amira Ali Hadžizadeha, komandanta vazduhoplovne divizije paravojne Revolucionarne garde, citirao je veb-sajt blizak Gardi. Prema tim navodima, ubijeno je više od 300 ljudi, uključujući "mučenike", što se verovatno odnosi na bezbednosne snage.
General je takođe sugerisao da su mnogi od ubijenih bili obični Iranci koji nisu bili uključeni u proteste. Nije naveo tačan broj, niti je rekao odakle mu procena.
Vlasti su u velikoj meri ograničile medijsko izveštavanje o protestima. Mediji povezani sa državom nisu izvestili o ukupnom broju žrtava i uglavnom su se fokusirali na napade na snage bezbednosti, za koje zvaničnici okrivljuju militantne i separatističke grupe iz senke.
Hadžizadeh je ponovio zvaničnu tvrdnju da su proteste podstakli neprijatelji Irana, uključujući zapadne zemlje i Saudijsku Arabiju, bez pružanja dokaza. Demonstranti kažu da im je dosta decenija društvene i političke represije i poriču da imaju bilo kakvu stranu agendu.
Protesti su se proširili širom zemlje i dobili podršku umetnika, sportista i drugih javnih ličnosti. Nemiri su čak bacili senku na Svetsko prvenstvo u fudbalu, a neki Iranci aktivno navijaju protiv sopstvene reprezentacije jer vide da je povezana sa vladom.
Nećaka iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija nedavno je pozvala ljude da izvrše pritisak na svoje vlade da prekinu veze sa Teheranom zbog njegovog nasilnog gušenja demonstracija.
U video snimku koji je na interent postavio njen brat iz Francuske, Farideh Moradkhani je pozvala "savesne ljude sveta" da podrže iranske demonstrante. Video je objavljen ove nedelje, nakon što je Moradkhani, prema navodima aktivista, uhapšena 23. novembra.
Moradkhani je dugogodišnja aktivistica čiji je pokojni otac bio opozicionar oženjen Hamneijevom sestrom i najbliži je uhapšeni član porodice vrhovnog vođe. Taj ogranak porodice se decenijama suprotstavlja Hamneiju, a Moradkhani je i ranije bila u zatvoru zbog svog aktivizma.
"Molim savesne ljude sveta da stanu uz nas i zamole svoje vlade da ne reaguju praznim rečima i parolama, već stvarnom akcijom i prestanu sa bilo kakvim odnosima sa ovim režimom", rekla je ona u video izjavi.
Protesti, koji sada traju treći mesec, nastavljeni su uprkos tome što su ih iranske snage bezbednosti brutalno gušile koristeći bojevu municiju, gumene metke i suzavac.
Iran odbija da sarađuje sa misijom za utvrđivanje činjenica čije je osnivanje nedavno izglasao UN-ov Savet za ljudska prava.
"Islamska Republika Iran se neće angažovati ni u kakvoj saradnji sa političkim komitetom", rekao je u ponedeljak portparol Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani.
U odvojenom događaju, Iran je iz zdravstvenih razloga iz zatvora pustio 76-godišnjeg iransko-austrijskog državljanina, javila je austrijska agencija za štampu (APA).
APA je citirala austrijsko ministarstvo spoljnih poslova koje je potvrdilo da je Masudu Mosahebu dato neograničeno medicinsko odsustvo. Ministarstvo je saopštilo da su "intenzivni diplomatski napori" doveli do njegovog oslobađanja, o čemu je prvi izvestio austrijski dnevnik "Die Presse". Iz Irana nije bilo komentara.
Mosaheb je uhapšen zbog sumnje za špijunažu početkom 2019. godine, tokom posete glavnom gradu Teheranu. Kasnije je osuđen na 10 godina zatvora. On mora da ostane u Iranu i da se javlja vlastima svake druge nedelje, izvestila je APA.
Iran je poslednjih godina priveo nekoliko dvojnih državljana pod optužbom da ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Analitičari i grupe za ljudska prava optužuju tvrdolinijaše u iranskim bezbednosnim agencijama da koriste strane pritvorenike kao monetu u pregovorima ili razmeni zatvorenika sa Zapadom, što Teheran poriče.
