Kandidat novoizabranog predsednika Džoa Bajdena za državnog sekretara, Entoni Blinken, obećao je da će raditi na obnovi američke diplomatije i izgradnji jedinstvenog fronta da bi se odgovorilo na izazove koje pružaju Rusija, Kina i Iran. Blinken je svedočio pred senatskim Odborom za spoljnopolitičke poslove, koji treba da potvrdi njegovo imenovanje.
Dan pre nego što Bajden preuzme položaj od republikanca Donalda Trampa, čiji su četvorogodišnji mandat obeležili uniltareralni potezi koji su često uznemiravali saveznike, Blinken je obećao da će Amerika raditi u zajedništvu sa drugim zemljama i "sa skromnošću."
58-godišnji karijerni diplomata, koji je Bajdenov bliski saradnik, takođe je objasnio zbog čega je američko liderstvo od ključnog značaja za svet, ali i obećao spoljnu politiku koja će donositi rezultate korisne za građane Amerike.
"Kada nismo angažovani, kada nismo lider, dogodi se jedna od dve stvari: ili neka zemlja pokuša da zauzme naše mesto, ali verovatno ne na način u skladu sa našim interesima i vrednostima, ili niko ne preuzme tu ulogu - i onda nastaje haos", navodi Blinken u govoru koji je pripremio pred obraćanje članovima senatskog odbora.
"U oba slučaja, to nije u interesu američkog naroda."
Pretres u Kongresu održava se manje od dve nedelje nakon što su hiljade pristalica predsednika Trampa upale u zgradu koja predstavlja simbol američke demokratije. Taj napad bez presedana šokirao je svet, naneo novu štetu američkom ugledu i dao municiju protivnicima Amerike na globalnom nivou. Svestan te štete, Blinken je u govoru isticao reč "skromnost".
"Skromnost - jer ćemo morati da obavimo mnogo posla kod kuće da poboljšamo ugled u svetu".
Bajden će voditi američku politiku u svetu koji je mnogo drugačiji od onoga koji je napustio pre 4 godine, kao potpredsednik Baraka Obame. Kina je preuzela veću globalnu ulogu, od multilateralnih institucija do pružanju pomoći razvoju Afrike i Latinske Amerike. Veze između Vašingtona i Pekinga su najgore u više decenija, zbog čega su nastala poređenja sa erom hladnog rata.
Blinkenov govor pokazuje da je nova administracija svesna novih izazova.
"Ući ćemo u odnose sa svetom kakav jeste, a ne kakav je bio. To je svet sve jačeg nacionalizma, smanjenja demokratije, većeg rivalstva sa Kinom, Rusijom i drugim autoritarnim državama, većih pretnji stabilnom i otvorenom međunarodnom sistemu i svet tehnološke revolucije koja menja svaki aspekt našeg života, posebno u sajber prostoru", poručio je Entoni Blinken.
Avril Hejns: Nema mesta politici u obaveštajnim pitanjima
Avril Hejns, kandidatkinja Džoa Bajedna za direktorku nacionalnih obaveštajnih službi, obećala je da će "govoriti istinu moćnicima" i da će držati politiku podalje od obaveštajnih agencija kako bi osigurala poverenje u njihov rad.
Njeni komentari nagovestili su odstupanje od Trampove administracije i tendencije vršenja pritiska na obaveštajne zvaničnike da svoje analize prilagode predsednikovim željama.
“Kada se radi o obaveštajnim pitanjima - jednostavno nema mesta politici - ikada", poručila je članovima senatskog odbora za obaveštajna pitanja.
Ako bude potvrđena, Hejns, bivša zamenica direktora CIA-e i bivša zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji, biće prva žena koja će služiti kao direktorka nacionalnih obaveštajnih službi - što je pozicija stvorena posle terorističkih napada 11. septembra.
Dobila je uglavnom pozitivan prijem kod republikanaca i demokrata u odboru, što nagoveštava da će je verovatno potvrditi Senat u punom sastavu.
Dženet Jelen o novom paketu pomoći
Dženet Jelen, kandidatkinja Džoa Bajdena za sekretarku za finansije, izjavila je da će se nova administracija koncentrisati na to da izdejstvuje brzo usvajanje plana pomoći pogođenima Kovidom-19, u vrednosti od 1,9 hiljada milijardi dolara. Ona je odbacila argumente republikanaca da je ta suma suviše visoka imajući u vidu budžetski deficit SAD.
"To mora da se uradi", rekla je Jelen pred senatskim Odborom za finansije, na pretresu o potvrdi njene nominacije. "Bez nove akcije, rizikujemo dužu i bolniju recesiju sada, kao i dugoročnu štetu za našu ekonomiju."
Demokrate su podržale Bajdenov predlog dok republikanci dovode u pitanje izdavajanje skoro 2.000 milijardi dolara povrh 3.000 milijardi koje je Kongres u različitim paketima usvojio prošle godine.
