Bivši američki ambasador u Boliviji uhapšen je i optužen da je decenijama radio kao tajni agent za kubansku obaveštajnu službu, saopšteno je u ponedeljak iz Sekretarijata za pravosuđe.
Prema sudskim dokumentima, otpečaćenim u ponedeljak, 73-godišnji Manuel Roča je optužen da je bio uključen u "tajne aktivnosti" u ime Kube od najranije 1981. godine, između ostalog susretima sa kubanskim obaveštajnim operativcima i davanjem lažnih informacija američkih vladinim zvaničnicima o svojim putovanjima i kontaktima.
"Viktor Manuel Roča je više od 40 godina služio kao agent kubanske vlade i tražio i dobijao položaje u američkoj vladi na kojima bi imao pristup informacijama koje nisu bile javne i imao mogućnost da utiče na američku spoljnu politiku...Ovaj potez razotkriva jednu od najdužih i najdalekosežnijih infiltracija jednog stranog agenta u američku vladu", naveo je sekretar za pravosuđe Merik Garland.
Roča je između ostalog optužen da je delovao kao ilegalni agent strane vlade. Tokom prvog sudskog ročišta je plakao, i zadržan je u pritvoru do pretresa o određivanju kaucije u sredu.
Prema optužbi, Roča je bio ilegalno povezan sa Kubom od 1981. godine, kada je počeo da radi u Stejt departmentu, do dugo nakon što je napustio vladu, kada je obavljao unosne poslove u privatnom sektoru - nedavno je bio viši savetnik u jednoj međunarodnoj PR firmi.
Federalni istražni biro (FBI) je prošle godine saznao sa veze Roče i Kube, a organizovao je niz susreta u Majamiju između bivšeg američkog diplomate i osobe koja je tvrdila da je kubanski obaveštajac.
Tokom jednog sastanka, prema sudskim dokumentima, Roča je rekao da su mu vladine obaveštajne službe naložile da "vodi normalan život" i da je stvorio lažnu ili "desničarsku ličnost".
"Uvek sam sebi govorio, ‘jedina stvar koja može da ugrozi sve što smo postigli je nečija izdaja, neko ko me je možda upoznao, ko je možda nešto znao u nekom trenutku", rekao je Roča.
Tokom drugog sastanka prošle godine, Roča je govorio o tome kako je Kuba oborila dva aviona, koje je poslala grupa Kubanaca u egzilu sa sedištem u Majamiju pod nazivom "Braća u pomoć", u kojima su 1996. godine poginula četiri protivnika Kastrove vlade. Nema indikacija u optužbi da je Roča pomogao Kubancima u toj vojnoj operaciji, ali je u to vreme radio u američkoj specijalnoj interesnoj sekciji u Havani.
“Proživeo sam to, zato što sam tada bio glavni. To je bilo vreme puno tenzija", ispričao je Roča.
Takođe je hvalio kubanskog lidera Fidela Kastra kao "komandanta", označavao Ameriku kao neprijatelja i hvalio se time što je više od 40 godina bio špijun za Kubu u središtu Stejt departmenta i u elitnim spoljnopolitičkim krugovima u Americi.
“Ovo što smo uradili je ogromno, više od grend slema. Potcenili su šta možemo da im uradimo. Uradili smo više nego što su mislili", rekao je Roča tokom jednog od tajno snimljenih razgovora koji su počeli prošle godine na lokacijama u Majamiju.
Ročina diplomatska karijera trajala je 25 godina, za vreme i demokratskih i republikanskih administracija, a veći deo je proveo u Latinskoj Americi za vreme hladnog rata, perioda kada američka politika ponekad nije bila dovoljno izbalansirana. Između ostalog, radio je u američkoj interesnoj sekciji na Kubi, u vreme dok SAD nisu imale pune diplomatske odnose sa komunističkom vladom Fidela Kastra.
Rođen u Kolumbiji, Roča je odrastao u radničkoj porodici u Njujorku, i stekao nekoliko diploma iz društvenih nauka na Jejlu, Harvardu i Univerzitetu Džordžtaun a zatim ušao u diplomatiju 1981.
Bio je američki ambasador u Argentini između 1997 i 2000. godine, u vreme dok se desetogodišnji program stabilizacije valute rasipao zbog velikog stranog duga i ekonomske stagnacije, što je pokrenulo političku krizu tokom koje je Argentina promenila petoro predsednika za dve nedelje.
Na sledećem položaju, kao ambasador u Boliviji, direktno je intervenisao u predsedničkoj trci 2002. godine, upozoravajući nedeljama pre glasanja da će SAD prekinuti finansijsku pomoć siromašnoj južnoameričkoj zemlji ukoliko bude izabran Evo Morales, bivši uzgajivač koke.
“Želeo bih da podsetim birače da ukoliko glasaju za one koji žele da se vrate periodu kada je Bolivija bila izvoznik kokaina, to će ozbiljno ugroziti svaku buduću pomoć SAD Boliviji", rekao je Roča u govoru koji je protumačen kao pokušaj da se održi američka dominacija u regionu.
Taj potez je razljutio građane Bolivije i dao Moralesu zamah u poslednjem trenutku. Kada je konačno izabran tri godine kasnije, levičarski lider je proterao Ročinog naslednika na položaju šefa diplomatske misije zbog "podsticanja građanskog rata."
Roča je takođe služio u Italiji, Hondurasu, Meksiku i Dominikanskoj Republici, i radio kao stručnjak za Latinsku Ameriku u Savetu za nacionalnu bezbednost.
Njegova supruga Karla Vitkop Roča nije želela da komentariše navode o hapšenju za AP. "Ne moram da pričam sa vama", rekla je i spustila slušalicu.