Američki predsednik Džo Bajden doneo je konačnu odluku da Rusiju ne označi kao sponzora terorizma, saopšteno je u utorak iz Bele kuće, uz ocenu da bi takav potez imao neželjene posledice kada je reč o američkoj podršci Ukrajini u svetlu ruske invazije.
Na pitanje novinara u ponedeljak da li bi Rusija trebalo da bude označena kao država koja sponzoriše terorizam, Bajden je kratko odgovorio: Ne. Time su okončani višemesečni intenzivni razgovori u američkom Kongresu i u stranim prestonicama o tome da li bi Rusiju trebalo dodati na kratak spisak, na kojem su Kuba, Iran, Severna Koreja i Sirija.
Države se označavaju kao sponzori terorizma kada američki državni sekretar proceni da njihove vlade "iznova pružaju podršku činovima međunarodnog terorizma". Ta oznaka predstavlja praktičnu izolalaciju zemlje, uvođenjem ograničenja na američku pomoć, zabranom izvoza i prodaje u odbrambenoj industriji, kontrolom proizvoda koji mogu da se koriste u vojne i druge svrhe, te nizom ostalih restrikcija.
Portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer u utorak je objasnila Bajdenovu odluku.
"Ta oznaka mogla bi da ima neplanirane posledice po Ukrajinu i svet. Na primer, prema humanitarnim ekspertima i nevladinim organizacijama s kojima smo razgovarali, mogla bi da ozbiljno pogodi kapacitet za isporuku pomoći Ukrajini.
Takođe bi mogla da podstakne ključne humanitarne i komercijalne aktere da odustanu od posredovanja u izvozu hrane da bi se pomoglo u ublažavanju globalne krize, i da ugrozi dogovor o crnomorskim lukama, koji je već doveo do toga da milioni tona hrane iz Ukrajine stignu do ostatka sveta, uključujući i Afriku", navela je Žan-Pjer.
Dodala je i da bi se podrili "multilateralni uslovi koji su bili toliko efikasni u pozivanju Putina na odgovornost" kao i sposobnost SAD "da podrži Ukrajinu za pregovaračkim stolom".
"Zbog toga ne mislimo da je to najefikasniji ili najsnažniji put", poručila je portparolka Bele kuće.
Pristalice
Među ključnim pristalicama označavanja Rusije kao sponzora terorizma je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je ponovo uputio taj apel ove nedelje, kada su inspektori iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) izrazili zabrinutost zbog sukoba ruskih i ukrajinskih snaga blizu nuklearne elektrane Zaporožje.
Direktor IAEA Rafael Grosi je u izveštaju, objavljenom u utorak, upozorio da bi "dalja eskalacija koja pogađa elektranu sa šest reaktora mogla da dovede do ozbiljnog nuklearnog incidenta sa potencijalno teškim posljedicama po ljudsko zdravlje i životnu sredinu u Ukrajini i drugde".
Zelenski je u video obraćanju u ponedeljak poručio:
"Granatiranje teritotorije Zaporožja znači da terorističku državu ne interesuje šta IAEA kaže, šta su odluke međunarodne zajednice. Rusija je samo zainteresovana da situacija bude najgora što je moguće duže vremena. To se može ispraviti samo jačanjem sankcija, i zvaničnim označavanjem Rusije kao terorističke države - na svim nivoima".
Letonija je prošlog meseca označila Rusiju kao sponzora terorizma - što je podržala i ubedljiva većina poslanika- i pozvala ostale zemlje da urade isto.
U Sjedinjenim Državama, najveće pristalice tog poteza bile su u Kongresu gde je grupa senatora iz obe stranke tražila od administracije da donese tu odluku, u rezoluciji usvojenoj u julu.
U rezoluciji, senatori optužuju Rusiju da promoviše međunarodne terorističke činove protiv političkih protivnika i država, pozivajući se na rusku agresiju u Čečeniji, Gruziji, Ukrajini, Siriji i udaljenim krajevima sveta, pod plaštom Vagner grupe plaćenika koju podržava Kremlj.
"Bajdenovoj administraciji poručujemo: Imate jednoglasnu podršku američkog Senata da Rusiju označite sponzorom terorizma. Uradite to", rekao je republikanski senator Lindzi Grejem i dodao da je takva saglasnost retka u trenutnim političkim okolnostima u SAD.
Jedan od sponzora rezolucije, demokratski senator Ričard Blumental, rekao je da bi oznakom državnog sponzora terorizma "Rusija bila u veoma malom klubu u kojem su zemlje kao što su Sirija, Iran i Kuba koje su izvan granica civilizovanih država".
"Ono su izopštene. I to je upravo oznaka koju Rusija zaslužuje zbog onog što je uradila u Ukrajini i drugim zemljama", naglasio je Blumental.
Protivnici
Kremlj je, očekivano, protiv oznake sponzora terorizma, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak za rusku televiziju "da je sama formulacija tog pitanja monstruozna".
"I, naravno, dobro je što je američki predsjednik odgovorio na taj način", rekao je Peskov. Dodao je i da Moskva ne smatra Bajdenovu odluku korakom ka poboljšanju odnosa.
Američki zvaničnici ističu da Rusija već trpi posledice američkih sankcija.
"Cena koju smo Rusiji nametnuli mi i druge zemlje je u potpunosti u skladu sa posljedicama koje bi usledile posle oznake sponzora terorizma", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
Pojedini analitičari tvrde da, prema postojećim merilima, postoje i druge zemlje koje zaslužuju da budu proglašene sponzorima terorizma.
"Kao što su Mjanmar, Kina, Eritreja, Turkmenistan, Pakistan, Ruanda, Nigerija, Zimbabve. Nekoliko američkih saveznika zaslužuje da bude na tom spisku: Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Turska, Egipat. Kao i Saudijska Arabiji, na čijem čelu je prestolonaslednik Mohamed bin Salman, poznat po ubistvu svojih kritičara. Kraljevstvo je represivnije na unutrašnjem planu i ubilo je više ljudi na međunarodnom od Rusije...Putinov režim je zao, ali nije sponzor terorizma", napisao je Dag Bendou, saradnik Instituta Kejto u Vašingtonu.
Kompleksno pitanje
Neki analitičari, kao i Bela kuća, smatraju da je reč o složenom pitanju. Dilejni Sajmon, istraživač pri Međunarodnoj kriznoj grupi, podseća da SAD i Rusija komuniciraju u okviru više platformi, uključujući i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija gde su obe zemlje stalne članice.
"Ni jedna od država koje su označene sponzorima terorizma nema istu ulogu u međunarodnom sistemu. To bi značajno iskomplikovalo bilo koju multilateralnu diplomatiju. I videli ste iz nekih ruskih izjava da bi predsednik Putin to smatrao eskalacijom i razlogom za prekid odnosa", ocenjuje Sajmon.
Ističe i da bi za ukidanje oznake bilo potrebno da se dogodi nešto veće i važnije kao što je "suštinska promena lidera i politike".
"Teško je očekivati promenu lidera. I Bajdenova administracija je odbijala da na to pozove", kaže Sajmon.
Konačno, kako naglašava, ako je cilj da se okonča šestomesečna invazija Ukrajine, to možda ne bi ni pomoglo.
"Kada pomno razmotrite posljedice tog pitanja, jasno je da ta oznaka ne bi pomogla Ukrajini", zaključuje Sajmon.
