Prirodne katastrofe kao što je uragan Harvi ne ugrožavaju samo ljudske živote, već i telekomunikacione sisteme, čije obaranje može da izoluje gradove i zajednice. Međutim, bežične “meš” mreže mogu da pomognu ljudima da se ponovo povežu i da tokom vanrednih situacija obezbijede ključan pristup informacijama.
Kada je super oluja Sendi pogodila Njujork 2012. godine, dio Menhetna bio je u potpunom mraku, bez struje ili telekomunikacija.
“Sve se svodi na problem centralnog kvara – ako je oborena centralna infrastruktura, svi koji su bili u nju umreženi, budu isključeni”, kaže njujorčanka Danijela Perdomo.
Ona nije mogla da koristi mobilne mreže, pa je kasnije sa bratom odlučila da napravi svoju. “GoTenna Mesh” je aparat koji funkcioniše kada tradicionalne mreže ne rade.
“Povezuje se sa vašim telefonom preko Blututa, koji je međutim samo veza između aparata i telefona. “GoTenna” zatim emituje nisko frekventne radio talase na velikoj razdaljini”.
Ti radio talasi dovoljni su za prenos tekstualnih poruka i GPS informacija. U vanrednim situacijama, kao što je aktuelna u Hjustonu posle uragana Harvi, to može da spasi život. Ove bežične mreže, prvobitno razvijene za vojne potrebe, omogućavaju povezivanje preko višestrukih “čvorova” koji međusobno komuniciraju.
“Individualni Wi-Fi aparat nema veliki domet, ali ako možete da povežete veliki broj njih, onda možete da obezbijedite pristup za šire područje”, objašnjava Džošua King iz kompanije "Commotion wireless".
“Ideja je da telekomunikacioni sistem bude razuđeniji. U tom slučaju, ako i dođe do kvara centralnih infrastruktura, možete i dalje da komunicirate u različitim područjima”, ističe Greta Bajram iz organizacije "Resilient communities, new America".
Bežične mreže mogu da povežu veliki broj korisnika sa internetom ili da funkcionišu kao lokalni server za prenos hitnih informacija i osnovno povezivanje. Greta Bajram pomaže zajednicama da naprave sopstvene mreže uz pomoć svakodnevne opreme kao što su bežični ruteri ili mali ručni kompjuteri poput “Raspberry Pi-aja”.
“To je veoma važno za budućnost servisa i telekomunikacija, zato što sve više shvatamo da centralizovani sistemi jednostavno nemaju smisla”.
“Zašto ne omogućiti ljudima da se sami umreže…da se napravi više manjih mreža, a ne da se oslanjamo na jednu mrežu sa obimnom infrastrukturom”, smatra Danijela Perdomo.
U vanrednim situacijama, bežične mreže mogu ponovo da uspostave komunikaciju na više načina.