Demonstranti u Berlinu pokušavaju da spreče uklanjanje jednog od najdužih preostalih segmenata Berlinskog zida. Međutim, ta bitka nema velike izglede na uspeh.
Berlinski zid je nekada bio najizrazitiji podsetnik na Hladni rat. Zid je podigla komunistička Istočna Nemačka 1961, da bi sprečila svoje građane da beže u Zapadni Berlin. Ali danas, zid koji je nekada vijugao oko cele nemačke prestonice, gotovo da je nestao.
Izuzev ovde, na krilu sa istočne strane. Segment zida dugačak 1600 metara sadrži murale umetnika sa svih strana sveta. Međutim, građevinski radnici su pre nekoliko dana počeli da uklanjaju deo dugačak 22 metra, kao prvi korak projekta za izgradnju luksuzne stambene kule na tom mestu. I to je bio znak za uzbunu – oko dve stotine ljudi je došlo da protestuje, a tri osobe su uhapšene. Kani Alvi, umetnik čiji je mural na zidu, smatra da je zid istorijski veoma važan da bi se neovlašćeno remetio.
„To je najduži segment zida koji je preostao. Ako ga uništimo, nećemo imati dokaz da pokažemo generacijama koliko je bio veliki i kako je delio ljude. A to je i poruka da moramo da nastavimo da podučavamo ljude. Bez zida, budući naraštaji neće verovati koliko je sve to bilo stvarno.“
Gradonačelnik Berlina je odbio da da izjavu za ovaj izveštaj. Ali Folker Toms, predstavnig građevinske firme „Living Bauhauz“, izjavio je za Glas Amerike da njegova firma namerava da rekonstruiše delove zida na drugom mestu. On je takođe pomenuo nešto što ističu čak i lokalne novine i neki Berlinci – da se taj vredan komad zemljišta godinama ne koristi.
Zid je tehnički zaštićen istorijski lokalitet. Ali je grad prošle nedelje dao dozvolu da se deo zida ukloni. Ta vest je iznenadila i neke turiste, među kojima je i grupa studenata iz okoline Njujorka.
„U stvari smo za to čuli tek danas i zaista sam bila pomalo iznenađena“, kaže studentkinja iz Njujorka Ebi Silig.
„Zaista sam šokirana; to smo saznali jutros kad smo se spremali da dođemo i mislim da je to na neki način užasno. To je monumentalan deo istorije. Strašno je što hoće da ga poruše i sagrade nešto moderno“, priča Ali Bergstin, takodje Njujorčanka.
Berlinci jednako reaguju.
„Mislim da je strašno, na mestu kao što je ovo, koje je u toj meri istorijsko mesto - menjaju ceo karakter grada. Mislim da bi trebalo da ga čuvaju kao park za narod, a ne za nekoliko bogataša koji će moći tu da žive“, primećuje Filip Vinter, stanovnik Berlina.
Demonstranti se zariču da će na sudu da nastave borbu za zaštitu važnog segmenta istorije Hladnog rata.
Berlinski zid je nekada bio najizrazitiji podsetnik na Hladni rat. Zid je podigla komunistička Istočna Nemačka 1961, da bi sprečila svoje građane da beže u Zapadni Berlin. Ali danas, zid koji je nekada vijugao oko cele nemačke prestonice, gotovo da je nestao.
Izuzev ovde, na krilu sa istočne strane. Segment zida dugačak 1600 metara sadrži murale umetnika sa svih strana sveta. Međutim, građevinski radnici su pre nekoliko dana počeli da uklanjaju deo dugačak 22 metra, kao prvi korak projekta za izgradnju luksuzne stambene kule na tom mestu. I to je bio znak za uzbunu – oko dve stotine ljudi je došlo da protestuje, a tri osobe su uhapšene. Kani Alvi, umetnik čiji je mural na zidu, smatra da je zid istorijski veoma važan da bi se neovlašćeno remetio.
„To je najduži segment zida koji je preostao. Ako ga uništimo, nećemo imati dokaz da pokažemo generacijama koliko je bio veliki i kako je delio ljude. A to je i poruka da moramo da nastavimo da podučavamo ljude. Bez zida, budući naraštaji neće verovati koliko je sve to bilo stvarno.“
Gradonačelnik Berlina je odbio da da izjavu za ovaj izveštaj. Ali Folker Toms, predstavnig građevinske firme „Living Bauhauz“, izjavio je za Glas Amerike da njegova firma namerava da rekonstruiše delove zida na drugom mestu. On je takođe pomenuo nešto što ističu čak i lokalne novine i neki Berlinci – da se taj vredan komad zemljišta godinama ne koristi.
Zid je tehnički zaštićen istorijski lokalitet. Ali je grad prošle nedelje dao dozvolu da se deo zida ukloni. Ta vest je iznenadila i neke turiste, među kojima je i grupa studenata iz okoline Njujorka.
„U stvari smo za to čuli tek danas i zaista sam bila pomalo iznenađena“, kaže studentkinja iz Njujorka Ebi Silig.
„Zaista sam šokirana; to smo saznali jutros kad smo se spremali da dođemo i mislim da je to na neki način užasno. To je monumentalan deo istorije. Strašno je što hoće da ga poruše i sagrade nešto moderno“, priča Ali Bergstin, takodje Njujorčanka.
Berlinci jednako reaguju.
„Mislim da je strašno, na mestu kao što je ovo, koje je u toj meri istorijsko mesto - menjaju ceo karakter grada. Mislim da bi trebalo da ga čuvaju kao park za narod, a ne za nekoliko bogataša koji će moći tu da žive“, primećuje Filip Vinter, stanovnik Berlina.
Demonstranti se zariču da će na sudu da nastave borbu za zaštitu važnog segmenta istorije Hladnog rata.