Andrej Gnjot predao je u ponedeljak kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo u kojem oko 780 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta traži da se aktivista ne izruči Belorusiji i da bude pušten iz kućnog pritvora.
Gnjot je poručio da očekuje da "njegova užasna priča bude završena što je pre moguće, jer su pismo potpisali vrlo važni ljudi iz celog sveta, čiji se glasovi slušaju."
"Moj glas je sada tišina, niko me ne čuje, pa bih voleo da možda vlasti u Srbiji čuju te glasove", kazao je.
Kazao je i da ga, ukoliko bude isporučen, u Belorusiji očekuje "tortura" a "verovatno i smrtna kazna".
"Režim sprovodi užasnu represiju nad političkim neistomišljenicima, novinarima, aktivistima i to se pogoršava iz dana u dan. Pravda u Belorusiji više ne postoji", dodao je Gnjot.
Apel su, između ostalih, potpisali glumica Žilijet Binoš, reditelji Pedro Almodovar i Jorgos Lantimos, kao i književnica i dobitnica Nobelove nagrade Svetlana Aleksijevič.
Reditelj Janko Baljak, koji je takođe pružio podršku Gnjotu, rekao je da je u prirodi umetnika da se bore za nečiju slobodu, jer time istovremeno brane i sopstvene slobode koje se, prema njegovim rečima - "u Srbiji ograničavaju sve više iz dana u dan".
"To je atmosfera protiv koje svi treba da dignu glas, da se ne dozvoli da se tako nešto dešava u slobodarskom gradu i slobodarskoj zemlji", poručio je Baljak.
Andrej Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija, a koja je u međuvremenu ukinuta.
Od juna ove godine mu je zatvorska kazna zamenjena kućnim pritvorom koji ističe 30. oktobra i on u Beogradu čeka konačnu odluku Srbije o izručenju Minsku koji ga tereti za navodnu utaju poreza.
"Ne znam šta će se dalje dešavati, jer sledećeg dana vlasti mogu da primene drugu meru - da mi, na primer, daju posebno rešenje da ne mogu napustiti Srbiju ili me strpaju u zatvor, što bi bio zatvor za nevinog čoveka", kazao je Gnjot.
Gnjot optužbe beloruskih vlasti protiv njega naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 11. septembra rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Minsku i vratio je predmet sudu na ponovno odlučivanje.
U odluci objavljenoj na sajtu Apelacionog suda, navodi se da je takva odluka doneta posle žalbi Gnjotovih advokata.
Ističe se da se "žalbama osnovano pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda". To je obrazloženo time "jer je... u konkretnom slučaju odluka prvostepenog suda doneta na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredbi krivičnog postupka".
U obrazloženju odluke Apelacionog suda se kaže i "da prvostepeni sud u obrazloženju rešenja iznosi ocenu o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret i za isto daje, po stavu Apelacionog suda, neprihvatljive razloge".
U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet
