Demokratski članovi Kongresa tražili su od Bele kuće da interveniše zbog rupa u zakonu koje koriste proizvođači - većinom iz Kine - kako bi izbegli tarife, i jeftinu robu plasirali na američko tržište.
Bajdenova administracija je saopštila da radi na tome i da će ciljati zakon "de minimis", koji dozvoljava da se roba u vrednosti manjoj od 800 dolara uveze u SAD bez carina. U 2023. godini tako je u Ameriku stiglo više od milijardu pošiljki, prema podacima Agencije za zaštitu carina i granice.
U Beloj kući za takav rast krive kineske onlajn platforme za prodaju kao što su Šin i Temu.
Dalip Sing, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost zadužen za međunarodnu ekonomiju, kaže da će mere kojima će se zatvoriti rupe u zakonu imati veliki uticaj na odeću iz Kine, i da će "drastično smanjiti broj pošiljki u vrednosti do 800 dolara, koje u SAD sada dolaze bez carine".
Sing je dodao da administracija takođe pokušava da pooštri propise o prikupljanju podataka o potrošačaima, i poboljša potrošačke bezbednosne standarde, te da blokira uvoz proizvoda koji ih ne ispunjavaju.
Ranije je 126 demokratskih članova Predstavničkog doma apelovalo na predsednika Džoa Bajdena da iskoristi svoja diskreciona prava, jer "je Kongres u stagnaciji i ne usvaja zakone".
Članica Kongresa Rosa Delauro iz Kontektikata, jedna od liderki ove inicijative, kaže da je zabrinuta zbog toga što kineski proizvođači odeće drže radnike u nepovoljnom položaju kako bi i cene držali što nižim.
Organizacija Amnesti internešnal je ranije saopštila da Šin ima "upitne standarde za rad i ljudska prava". Model poslovanja ove kompanije, kako se navodi, oslanja se na proizvodnju robe po ugovoru, što ne ostavlja prostor za transparentnost ili nadzor nad uslovima za rad, a radnici takođe nemaju prava na sindikalno organizovanje.
Natvedž Dilon, zamenik direktora Nacionalnog ekonomskog saveta, kaže da će ove mere uticati i na pošiljke nelegalnih supstanci poput fentanila.
"Neke strane kompanije pokušavaju da u skladu sa aktuelnim zakonom šalju proizvode opasne po zdravlje, zaobilaze zakone o zdravlju i bezbednosti i izbegavaju tarife".
Takođe ističe da su ugroženi i američki proizvođači.
"Fabrike tekstila i odeće zapošljavaju desetine hiljada ljudi u državama poput Džordžije i Severne Karoline. Radnici i proizvođači u Americi zaslužuju fer konkurenciju", kaže Dilon.
Kongresnu grupu koja traži izmene zakona podržavaju i druge organizacije.
"Rupe u zakonu ozbiljno pogoršavaju krizu sa opijatima u ovoj zemlji. Zatvaranje tih rupa bi pomoglo i da se zaustavi priliv fentanila i drugih narkotika", rekao je Bil Džonson, direktor Nacionalnog udruženja policijskih organizacija.
Kim Glas, predsednica Nacionalnog saveta tekstilnih organizacija, kaže da i ta grupa podržava izmene zakona i dodaje da je prošle godine u SAD zatvoreno 18 fabrika za proizvodnju tekstila.
"De minimis je sporazum o slobodnoj trgovini, sklopljen na štetu američkih proizvođača, prodavaca i potrošača. To se pretvorilo u crno tržište za opasne proizvode kao što je fentanil. De minimis je destruktivan", ocenila je u saopštenju.
Komapnije Šein je ranije saopštila da podržava "odgovornu reformu" aktuelnih propisa, ali nije dala precizne preporuke.
"Potrebno je izmeniti izuzeće od plaćana poreza koje donosi "de minimis" kako bi se napravili jednaki uslovi za sve trgovce. Istovremeno, kupci u Americi imaju pravo da znaju jesu li proizvodi koje uzimaju autentični i napravljeni u skladu sa etičkim standarima. Verujemo da reforma "de minimisa" može da zadovolji oba zahteva", naveo je potpredsednik kompanije Šin Donald Tang.
