Po pitanju ljudskih prava, prošlu godinu u Srbiji obeležilo je nasilje širokog spektra i dalji pad demokratskih vrednosti i sloboda, istaknuto je tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja o stanju ljudskih prava koju je u utorak organizovao Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).
U izveštaju je navedeno da je "nasilje u društvu logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba".
"Ja bih rekla da se uopšte ne nalazimo na dobrom putu. Ali imajući u vidu političku i društvenu realnost u kojoj živimo drugačije se nije ni moglo očekivati", rekla je na početku konferencije u Medija Centru izvršna direktorka te organizacije Sonja Tošković.
Ona je kazala da su 2023. godinu najpre obeležila dva masovna ubistva koja su tektonski poremetila dešavanja u Srbiji, ali da je nasilje bilo prisutno i generalno, u javnom diskursu.
"Nasilje se realizovalo kroz govor mržnje, čak i vrlo visokih nosilaca vlasti. Nasilje se dešavalo u parlamentu. Svi neistomišljenici bili su mete prošle godine", istakla je.
Tošković je navela i da je BCLJP prilikom sačinjavanja izveštaja za 2023. godinu konsultovao desetine izveštaja međunarodnih organizacija o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji i citirala izveštaj Fridom hausa koji je konstatovao da je u Srbiji došlo do pada svih demokratskih vrednoti i sloboda, te da je Srbija zarobljena država koja teži autoritarizmu.
"Mi bismo se složili sa tom konstatacijom", kazala je.
Ona je ukazala i na nasilje nad ženama rekavši da je tokom prošle godine prema zvaničnim podacima na teritoriji Srbije ubijeno 28 žena. Istakla je i da je rodna ravnopravnost nazadovala "u gotovo svim sferama", kao i pitanja u vezi sa osobama sa invaliditetom i LGBT populacijom.
"Ovo je možda jedno od poslednjih upozorenja za buđenje svih nas zajedno", rekla je ona zaključujući uvodno obraćanje.
Jedan od autora izveštaja i programski direktor BCLJP Dušan Pokuševski rekao je da su u srpskom društvu prisutni velika polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga, a istakao je i činjenicu da tenziju koja je zbog toga nastala u društvu prati i ozbiljna urušenost principa na kojima društvo u Srbiji počiva.
"Izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Predsednik je definitivno najdominantnija politička figura u državi i društvu i često deluje van svojih ustavnih ovlašćenja. Takvo stanje dovelo je do potpunog obesmišljavanja i nefunkcionalnosti institucija što kao krajnju posledicu ima onemogućavanje građana da uživaju i zaštite svoja ljudska prava", rekao je dodajući da su "incidenti, afere, govor mržnje, verbalno i fizičko nasilje" postali svakodnevica u životima građana Srbije.
Narodna Skupština - poligon za targetiranje neistomišljenika
U tom kontekstu, Pokuševski je rekao i da je rad Narodne Skupštine u 2023. godini obeležen "intenzivnom zloupotrebom parlamentarnih pravila".
"Skupština nije predstavljala najviše predstavničko telo u pravom smislu te reči, odnosno mesto na kome se raspravlja o zakonima koji će unaprediti život građana Republike Srbije, već je postala jedan poligon za političko nadgornjavanje, podizanje tenzija u društvu, targetiranje neistomišljenika", kazao je.
Komentarišući rad Parlamenta "sa formalne strane", programski direktor BCLJP je kazao da su tokom prošle godine sednice zakazivane mahom u vrlo kratkom vremenskom roku i sa velikim brojem tačaka na dnevnom redu, kako bi narodni poslanici bili sprečeni da o njima suštinski raspravljaju.
"Poslednja sednica trinaestog saziva koja je zakazana pred sam kraj oktobra zakazana je svega jedan dan unapred, a na njoj je bilo 60 tačaka dnevnog reda. Između ostalog – zakon o budžetu, medijski zakoni koji su zaista polarizovali Srbiju. Sednica je okončana posle tri dana koliko je bilo predviđeno za rapravu, a četvrtog dana je bilo glasanje", naveo je on kao primer.
Nepravilnosti obeležile sve faze izbornog procesa
Govoreći o izborima koji su održani u decembru prošle godine, Pokuševski je rekao da su u svim fazama izbornog procesa uočene nepravilnosti - od sakupljanja glasova, preko medijske zastupljenosti i rukovođenja biračkim spiskom, do sprovođenja izbornog dana i utvrđivanja rezultata izbora.
"Sudovi i tužilaštvo su u izbornom postupku propustili da u svojim nadležnostima ispitaju navedene nepravilnosti i na taj način učinili sudsku praksu izbornog prava potpuno nedelotvornom", rekao je on dodajući da ista ocena važi i za Ustavni sud koji se idalje nije oglasio povodom žalbi i zahteva za poništavanje izbora.
Stanje na medijskoj sceni sve gore
Još jedan od autora izveštaja, Ivan Protić, rekao je da je stanje na medijskoj sceni gore nego pre i da broj incidenata u kojem su učesnici novinari raste, što se kontinuirano beleži u svim izveštajima od 2012. godine.
"Broj incidenata u kojem su učesnici novinari nastavlja da raste i saradnici BCLJP su prošle godine zabeležili 186 njih, odnosno jedan incident na dva dana i to je otprilike 20 odsto više u odnosu na godinu ranije", istakao je.
On je kazao da novinare "nema ko nije napadao - od predsednika Aleksandra Vučića i tadašnje premijerke Ane Brnabić do Srpske pravoslavne crkve i nekih nevladinih organizacija".
"U 2023. je prema našim podacima zabeleženo 16 fizičkih napada, šest policijskih privođenja sa dosta sumnjivim obrazloženjima i po prvi put premeštanje dva novinara na sigurne lokacije zbog ugrožene bezbednosti", dodao je.
Protić je izrazio sumnju da će 2024. godina "biti još gora" po pitanju medijskih sloboda.
"Potreban krovni zakon u oblasti prava deteta"
Autorka izveštaja iz Centra za prava deteta Nevena Vučković Šahović rekla je da su majske tragedije ukazale na slabosti sistema i da je posebna tema izveštaja obrazovanje i zaštita od nasilja i nasilja u školama.
Ona je rekla da se devojčice u Srbiji više plaše nasilja od dečaka i da su najveće pritužbe za nasilje - pritužbe na nasilje u školama.
Vučković Šahović je ukazala da je skupštinski Odbor za prava deteta posle majskih tragedija održao dve sednice i pričao o izveštaju ministarke za porodicu za 2022. godinu, a ne o aktuelnim dešavanjima.
Ona je rekla da je prva reakcija na majske tragedije bila represivna, poput snižavanja granice krivične odgovornosti, a ne kako preduprediti takve situacije.
"Sve je kulminiralo zahtevom da se izmeni Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama tako da se deca smeste u psihijatrijsku ustanovu, bez prava koja imaju čak odrasle osobe", rekla je Vučković Šahović i dodala da bi ta deca "tamo mogla da budu držana beskonačno".
"Događaji su ukazali na brojne slabosti sistema, u kom deca nisu u centru političke pažnje već svi drugi akteri. Mi uopšte nemamo infrastrukturu za prava deteta. Nama treba krovni zakon u oblasti prava deteta", zaključila je ona.
U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet
