Parlamentarni nadzor nad policijom se urušio u toku rada ove Skupštine, iako su doneta neka dobra rešenja novim Zakonom o policiji, a veći broj opozicionih stranaka ušao u sastav parlamenta.
Uz ovu ocenu, Beogradski centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pripremio je i neke preporuke za rešavanje problema u radu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a sve u cilju izlaska parlamentaraca iz, kako je rečeno, “simulacije rada”.
U srpskom parlamentu je evidetna politička nekultura koja prouzrokuje mnoge probleme kada je rad ovog, ali i svih ostalih parlamentarnih odbora u pitanju, kao i nepoštovanje zakonskih propisa, složili su se učesnici okruglog stola u organizaciji BCBP.
Slaba je parlamentarna kontrola policije, iako je pre dve godine u Skupštinu zakoračio veći broj opozicionih stranaka i unapređen je pravni okvir usvajanjem novog Zakona o policiji, kojim su narodni poslanici dobili osam mogućnosti za kontrolu i nadzor policije, ocenio je istraživač BCBP Saša Đorđević.
„Poslanicima je omogućeno da nadziru sprovođenje posebnih dokaznih radnji, kao što je prisluškivanje. Ipak, u praksi je usvojeno više od 40 zakona u oblasti bezbednosti bez odgovarajuće rasprave, stavljanjem velikog broja predloga zakona u jednu tačku dnevnog reda. Rad Odbora se sveo se na automatsko usvajanje kvartalnih izveštaja MUP-a. Tri godine zaredom se ne razmatraju izveštaji nezavisnih kontrolnih institucija”, istakao je Đorđević.
Parlamentarna kontrola policije izostala je zbog nedostatka demokratske kulture i činjenice da je Skupština postala administrativno telo koje “udara pečat na odluke Vlade”, kaže jedan od učesnika Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Stanje može da se popravi ako se nadležnosti skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove preciziraju poslovnikom, krene sa razmatranjem izveštaja nezavisnih kontrolnih institucija, poboljša praksa postavljanja poslaničkih pitanja i unapredi izveštavanje MUP-a ka Parlamentu, kaže istraživač BCBP Vladimir Erceg.
Stanje nije različito i aka se posmatra u celosti uloga Parlamenta da kontroliše izvršnu vlast, a ne samo policiju. Sve u vezi nadzora i kontrole izvršne vlasti je u opadanju, a osnovni razlog je nedostatak demokratske kulture, rekao je Dimitrijević iz CRTA-e.
„Ne možemo da govorimo da Skupština vrši nadzornu ulogu. U ovom sazivu je usvojeno 293 zakona, dok je 15 od 21 potpuno novih predloga zakona usvojeno po ubrzanoj proceduri. To su oblasti koje do sad nisu bile regulisane i usvojeni su sa što manje diskusije. Trenutno predstavnik opozicije predsedava samo jednim odborom, dok je javnih slušanja bilo 25, a sada samo sedam. Bez sazrevanja u političkoj kulturi nećemo moći da idemo unapred,” rekao je Dimitrijević.
Radoje Gvozdenović iz kancelarije Poverenika je potvrdio da se u plenumu Skupštine poslednji put razmatrao izveštaj Poverenika iz 2013. godine, iako je to zakonska obaveza, a često je tema bila rad policije.
„Može se zaključiti da je izostalo sprovođenje kontrolne uloge Skupštine prema izvršnoj vlasti i sprovođenje preporuka Poverenika. Društvo gubi na tome. U tom izveštaju zaista postoje činjenice o kojima bi Parlament valjalo da zna i donese zaključke, pogotovo imajući u vidu da žalbe Povereniku zbog nepostupanja MUP-a čine 25,6 odsto svih izjavljenih žalbi”, rekao je Gvozdenović.