Srbija je rangirana kao 35 od 45 zemalja posmatranih u Barometru slobode za 2018. godinu, fondacije Fridrih Nojman, a od nje su od zemalja regiona lošije rangirane samo Makedonija na 36. i Bosna i Hercegovina na 40 mestu. Loše ocene Srbija dobija na terenu slobodnih i fer izbora, slobode štampe, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i korupcije, dok je stanje bolje u zaštiti ljudskih prava i ekonomskim slobodama.
Iz regiona i od zemalja bivše Jugoslavije, najbolje je generalno rangirana Slovenija, koja je na 21. mestu, Hrvatska je na 30, Crna Gora na 33, a Albanija na 34. Na samom vrhu liste je Švajcarska, iza koje su Finska, Norveška, Holandija, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Švedska, Island i Luksemburg.
Na skali političkih sloboda, Srbija je na 32. mestu. Ispod nje Albanija na 33, Crna Gora na 34, BiH na 38. i Makedonija na 39. mestu. Slovenija je na visokom 13, a Hrvatska na 26. Najviše političkih sloboda ima u Norveškoj, Holandiji i Švedskoj.
Srbija je najgore ocene dobila u oblasti vladavine prava, gde ulazi u poslednjih 10 na listi - na 37. mesto, a iza nje iz regiona slede samo Albanija i BiH. Vladavina prava najprisutnija je u Finskoj, iza koje slede Norveška, Švajcarska, Švedska, Holandija i Danska.
Po pitanju ekonomskih sloboda, Srbija je na 35. je mestu, što je bolje od Slovenije (37.), BiH koja je na 38 i Hrvatske na 41. Zanimljivo je da dno ove liste pripada Italiji, da bi tik iznad nje bile Grčka, Ukrajina i Francuska. Na vrhu liste su Švajcarska, Gruzija, Irska i Estonija, a Makedonija je na visokom 8. mestu.
Političke slobode
Sloboda i finansiranje izbornih sloboda u padu su četvrtu godinu za redom, kaže se u Barometru slobode. Slabljenje demokratskih izabranih institucija, zloupotreba prava i državnih resursa, čvrsta kontrola preko medija i neregularnosti tokom dana glasanja - sve to predstavlja nefer teren za političke partije. Građani se drže u okruženju kostantnih izbora, često brzih, koje vladajuća partija koristi kako bi konsolidovala svoju moć u zemlji i prebacila fokus sa upravljanja zemljom, navodi Barometar.
Barometar kaže da su nakon izbora parmalemtnarnih izbora 2016. i predsedničkih 2017, i lokalni izbori 2018. za Beograd održani kroz medijsko pokrivanje u korist vladajuće stranke, nejasnu razliku između kampanje i regularne aktivnosti državnih organa, zastrašivanje birača i prevare na dan glasanja.
"Politizacija državnih istitucija poput REM-a, Izborne komisije, zajedno sa neprijateljskom klimom stvorenom protiv opoziconih političara, novinara kritičara i građanskih aktivista i pritisak na zaposlene u državnim organima da glasaju za vladajuću partiju i uzmu udela u političkim aktivnostia, sve je to doprinelo da politička arena bude nefer", kaže se u izveštaju naglašavajući da je situacija na lokalu još i gora.
"Veto igrači" - vlast prati Aleksandra Vučića
Primećuje se međutim da ne postoje neustavni "veto igrači" na sceni i da je odlučivanje u rukama izabranih državnih zvaničnika. Ipak, vlast je koncentrisana u rukama izabranog predsednika čija su ovlašćenja po ustavu ceremonijalna.
Aleksandar Vučić se premestio sa pozicije premijera na mesto predsednika sprovodeći gotovo potpunu kontrolu u zemlji, dok njegova SNS dominira i u zakonodavnoj, u izvršnoj grani vlasti.
"Uspostavljene su bliske veze članova vladajuće elite i nekih biznisa, u korist ličnih interesa", kaže se u Barometru i podseća da je Srbija završila na 77. mestu Međunarodne percepcije korucije, koju je uradila Transparentnost.
Sloboda štampe
Sloboda štampe u Srbiji je u naglom padu, kaže se u Barometru slobode i podseća da su Reporteri bez granica zabeležili pad Srbije od 10 mesta na svjoj listi za 2018, na 76. mesto, najniže u regionu Zapadnog Balkana, te da upozorenja stižu od mnogih domaćih i međunarodnih medijskih instanci.
Mada postoji nemali spektar štampanih izdanja, elektronskih i onlajn medija, njihov pluralizam je pod znakom pitanja, a vlast se ne libi da koristi legalne ili "ekstralegalne" metode suprotstvljanja onima koji kritikuju vladu i Aleksandra Vučića.
Podseća se da su Vranjske zatvorene u takvoj atmosferi, a da su mnogi provladini tabloidi pokrenuli kampanju protiv osjivača KRIK-a kada je taj istraživački portal objavio nalaze o sumnjivom novcu ministra vojnog Aleksandra Vulina.
Pritisak se vrši krz ekonomski pritisak i favorizovanje provladinih medija u dobijanju novca od reklama, pa mnogi mediji i novinari praktikuju autocenzuru ili postaju propagandno sredstvo vladajuće partije.
"Novinari rade pod lošim ekonomskim uslovima i suočavaju se sa osuđujućiom i neprijateljskom atmosferom", kaže se u Barometru i naglašava povećani broj fizičkih i verbalnih napada na novinare, što dodatno ugrožava nezavisno izveštavanje i kvalitet novinarstva.
Vladavina prava
Iako je garantovana Ustavom, nezavisnost pravosuđa je na vrlo niskom nivou i dalje opada, kaže se u Barometru, a reforme nazivaju nepostojećim, sporim, plitkim i nekonzistentnim uz nedostatak političke volje da se sprovode i poštuju zakoni kroz razne nevladine pritiske, poptu organizovanog kriminala ili delova "duboke države", ili pak kroz korupciju, nepotizam i kronizam, kaže se između ostalog u Barometru.
Korupcija
Nade u suzbijanje korupcije, nerealistično probuđene u 2012, izbledele su a Srbija čini čak manje nego što bi realno bilo moguće kako bi postepeno smanjivala korupciju, kaže se u Barometru i podseća na stagnaciju na listi Transparentnosti internešenal na 40 od 100 bodova. Z
auzećem glavnih institucija, od kojih bi neke trebalo da su nezavisne, od strane lojalista vladajuće partije stvara širok prostor za netransparetne mega projekte, dok se prostor za istrage sužava.
Barometar skreće pažnju na to da su neki od najvećih infrastrukturnih projekata ili javno-privatnih partnerstava sprovedeni bez tendera ili kroz unutarvladine sporazume. Podseća se da je marta 2018. Savet Evrope upozorio Srbiju jer nije uspela da implementira ništa od 13 preporuka GRECO-a o borbi protiv korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima.
Zaštita ljudskih prava
Mapa ljudskih prava u Srbiji puna je divergentnih trendova, kaže se u izveštaju i navodi primer obrazovanja u kome sa jedne strane postoji otvorena korupcija, kupovina diploma i plagijati, dok se sa druge strane sprovodi edukacija na jezicima manjina i organizuje školovanje dece migranata pri čemu predsednik i drugi zvaničnici čine značajne simbolične poteze kako bi ohrabrili privremeni smeštaj migranata.
Kao glavni problem pominje se i dalje trgovina ljudima, a zaštita manjina je bolja uprkos rastućem govoru mržnje, pogotovo onlajn.
Primećuje se da vlada uspeva da odbaci zahteve SPC po pitanju politike i ključnih nacionalnih pitanja, iako je ona u povlašćenom položaju.
Najveći napredak vidi se na polju zaštite prava seksualnih manjina, kaže se i navodi održavanje Prajda i jačanje antidiskriminacionih zakona. Ipak, istopolne zajednice i dalje čekaju da budu legalizovane.
Ekonomske slobode
Privatno vlasništvo nije adekvatno zaštićeno, kaže se u izveštaju, a tužioci i pravosuđe nisu nezavisni. Podseća se da slučaj Savamale iz 2016. i dalje nije rešene, a da je korupcija prisutna u javnim ustanovama. Od 2017. omogućeno je državnljanima EU da budu vlasnici zemljišta, ali je to otežano kroz brojne procedure. Još uvek teče proces legalizacije oko dva miliona bespravnih objekata, a proces restitucije i dalje je u toku, kaže se u izveštaju.
Veličina vlade i troškovi vladanja su u skladu sa evropskim zemljama, ali iznad proseka u sličnim zemljma u tranziciji. Javni dug je u oštrom padu sa 76 odsto GDP-a u 2015. na 61 odsto u 2017. Međutim, neodrživi penzioni sistem zajedno sa nereformisanim javnim sektorom ostaju problem javnih finansija.
Okruženje za biznis i dalje je kolebljivo, a sa većom centralizacijom moći Srbija pokazuje karakteristike zarobljene države.
Sloboda međunarodne trgovine u izveštaju je ocenjena kao generalno dobro potvrđena, sa niskim tarifama.