Takođe bi podnosioci zahteva za azil mogli da budu direktno vraćeni sa granice, uključujući i izbeglice iz ratom razorenih država poput Sirije. Pored toga pooštravaju se i pravila za spajanje porodica osoba koja su dobila status azilanta, koji će morati da ispune određene ekonomske uslove. Ograničava se i početno pravo na azil na tri godine.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka rekao je da Austrija nema drugi izbor dok god, kako je naveo, veliki broj ostalih članica Evropske unije ne radi svoj posao kada je reč o zaustavljanju priliva migranata i izbeglica. "Ne možemo da podnosimo teret celog sveta", poručio je Sobotka. Opozicione stranke kritikovale su usvojeni zakon. U Austriji je prošle godine podneto oko 90 hiljada zahteva za azil.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun prethodno je u obraćanju donjem domu austrijskog parlamenta rekao da će sve restriktivnija pravila za imigraciju i izbeglice negativno uticati na evropske obaveze prema međunarodnom i evropskim zakonima
Ban Ki Mun, prvi strani zvaničnik koji se ikada obratio austrijskom parlamentu, nije imenovao ni jednu zemlju u svom govoru, ali je rekao da je uznemiren zbog porasta ksenofobije, dok se Evropa suočava sa najgorom migrantskom krizom poslednjih više decenija.
Ban je poručio poslanicima da, prema međunarodnim i evropskim zakonima, imaju moralnu i pravnu obavezu da pomognu onima koji beže od rata, kršenja ljudskih prava i progona.