Prema predviđanju Ujedinjenih nacija, dve trećine svetskog stanovništva će do 2030. da živi u gradovima. Svetska organizacija kaže da se siromaštvo na urbanim područjima već povećava brže nego na ruralnim i da ishrana gladnih stanovnika urbanih područja u svetu postaje sve veći problem. Stručnjaci ukazuju da gradovi moraju da rastu više na osnovu sopstvene hrane, gde god je to moguće. U američkom gradu Baltimoru, to znači pretvaranje urbanog korova u izvor zdravog zeleniša.
Baltimor je od svog vrhunca posle Drugog svetskog rata, izgubio otprilike trećinu populacije, iza koje su ostala opustela susedstva kuća zatarabljenih daskama i napušteni placevi. Ali u središtu ove postindustrijske pustoši, jedan od tih placeva doživljava preobražaj.
„To je bila zona visokog kriminala. Ovaj prazan plac je bio raj za narkomane. Ali više nije.“
Menadžer farme Vilijam Long je iz komšiluka. On radi za kompaniju „Big siti farms“ – „Velike gradske farme“. Ta kompanija je prva zakupila pravo za gajenje hrane na napuštenom gradskom zemljištu. Njen predsednik je Aleks Persful.
„Zaista možemo da stvorimo poslove u gradu i to u industriji koja ne postoji. To je puno značenje svega ovoga. Prvo, da se dobije dobra hrana. Drugo, da se dobiju dobri poslovi. A svi ovi placevi su u ovom trenutku samo gomila đubreta.“
Pretvaranje gomila đubreta u riznice sveže hrane ima mnogo smisla u gradu sa 17 hiljada praznih placeva i 10 odsto nezaposlenosti. Baltimor se nada da će u narednih pet godina da iznajmi urbanim farmerima oko osam hektara neiskorišćenog zemljišta, kaže Ebi Kak, iz gradskog Odeljenja za planiranje.
„Smanjenje bremena za nas koji vodimo računa o neiskorišćenoj imovini. Zapošljavanje više građana, revitalizovanje lokalne ekonomije. Privlačenje ljudi u grad. Znam nekolicinu ljidi koji su se doselili u grad da bi postali deo urbanog farmerskog pokreta u Baltimoru. To je najvažniji deo našeg cilja.“
Farme u gradu su takođe jedan od glavnih ciljeva Aleksa Persfula. Dok većina proizvoda pristiže iz raznih delova zemlje, „Big siti farms“ gaji svoj zeleniš u krugu od 15 kilometara od mušterije.
„Sada to berem. Naći će se na vašem tanjiru najviše za 24 sata. A velika je razlika između onoga što je ubrano pre nedelju ili dve, i onoga što je ubrano pre nekoliko sati.“
To ultra sveže povrće je veoma važno za kuvare kao što je Timoti Dajson u „Blugras taverni“.
„Imam priliku da služim šargarepu koja je iščupana iz zemlje pre manje od dva sata. Ukus je zaista fantastičan.“
Persful je pokazao da može da gaji svežu hranu na otprilike svakom mestu. Prva farma kompanije „Big siti“ je iznikla na asfaltu.
„Ovo je čini mi se već tri godine bio parking. Ali je pre toga tu iza nas bila gradska garaža.“
Svega nekoliko centimetara đubriva i plastična traka, odvajaju ovo povrće od crne podloge. Kompanija „Big siti farms“ u suštini znači odgajanje na neočekivanim mestima. Time su obuhvaćeni i zaposleni. Menadžer farme, Vilijam Long, proveo je neko vreme u zatvoru zbog posedovanja droge.
„Samoj ovoj zajednici je potrebna promena nabolje. Tu sam i ja kao bivši osuđenik, pa ako uvide da mogu ovo da radim, možda će i oni poželeti da se promene.“
Nov izgled i ultra svež zeleniš, to su promene koje bi „Big siti farms“ htela da donese u gradove širom zemlje.
Baltimor je od svog vrhunca posle Drugog svetskog rata, izgubio otprilike trećinu populacije, iza koje su ostala opustela susedstva kuća zatarabljenih daskama i napušteni placevi. Ali u središtu ove postindustrijske pustoši, jedan od tih placeva doživljava preobražaj.
„To je bila zona visokog kriminala. Ovaj prazan plac je bio raj za narkomane. Ali više nije.“
Menadžer farme Vilijam Long je iz komšiluka. On radi za kompaniju „Big siti farms“ – „Velike gradske farme“. Ta kompanija je prva zakupila pravo za gajenje hrane na napuštenom gradskom zemljištu. Njen predsednik je Aleks Persful.
„Zaista možemo da stvorimo poslove u gradu i to u industriji koja ne postoji. To je puno značenje svega ovoga. Prvo, da se dobije dobra hrana. Drugo, da se dobiju dobri poslovi. A svi ovi placevi su u ovom trenutku samo gomila đubreta.“
Pretvaranje gomila đubreta u riznice sveže hrane ima mnogo smisla u gradu sa 17 hiljada praznih placeva i 10 odsto nezaposlenosti. Baltimor se nada da će u narednih pet godina da iznajmi urbanim farmerima oko osam hektara neiskorišćenog zemljišta, kaže Ebi Kak, iz gradskog Odeljenja za planiranje.
„Smanjenje bremena za nas koji vodimo računa o neiskorišćenoj imovini. Zapošljavanje više građana, revitalizovanje lokalne ekonomije. Privlačenje ljudi u grad. Znam nekolicinu ljidi koji su se doselili u grad da bi postali deo urbanog farmerskog pokreta u Baltimoru. To je najvažniji deo našeg cilja.“
Farme u gradu su takođe jedan od glavnih ciljeva Aleksa Persfula. Dok većina proizvoda pristiže iz raznih delova zemlje, „Big siti farms“ gaji svoj zeleniš u krugu od 15 kilometara od mušterije.
„Sada to berem. Naći će se na vašem tanjiru najviše za 24 sata. A velika je razlika između onoga što je ubrano pre nedelju ili dve, i onoga što je ubrano pre nekoliko sati.“
To ultra sveže povrće je veoma važno za kuvare kao što je Timoti Dajson u „Blugras taverni“.
„Imam priliku da služim šargarepu koja je iščupana iz zemlje pre manje od dva sata. Ukus je zaista fantastičan.“
Persful je pokazao da može da gaji svežu hranu na otprilike svakom mestu. Prva farma kompanije „Big siti“ je iznikla na asfaltu.
„Ovo je čini mi se već tri godine bio parking. Ali je pre toga tu iza nas bila gradska garaža.“
Svega nekoliko centimetara đubriva i plastična traka, odvajaju ovo povrće od crne podloge. Kompanija „Big siti farms“ u suštini znači odgajanje na neočekivanim mestima. Time su obuhvaćeni i zaposleni. Menadžer farme, Vilijam Long, proveo je neko vreme u zatvoru zbog posedovanja droge.
„Samoj ovoj zajednici je potrebna promena nabolje. Tu sam i ja kao bivši osuđenik, pa ako uvide da mogu ovo da radim, možda će i oni poželeti da se promene.“
Nov izgled i ultra svež zeleniš, to su promene koje bi „Big siti farms“ htela da donese u gradove širom zemlje.