Regionalni direktor Hans Zajdel (Hanns Seidel) fondacije za jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger rekao je da su, kada je u pitanju Zapadni Balkan, Srbija i Crna Gora viđene kao zemlje lideri u integracijama, kao i da je pozitivno što se 2025. godina pominje kao moguća godina za pristupanje.
“Članice EU moraju i same da razmisle da li su spremne za proširenje, a posebno je pohvalna uloga Bugarske koja je omogućila razmenu mišljenja između zemalja Zapadnog Balkana i članica EU na sutrašnjem Samitu u Sofiji”, navodi Fizinger.
U Beogradu je održana međunarodna konferencija ”Zapadni Balkan na novoj geopolitickoj raskrsnici: Između unutrasnjih problema i evropskih integracija”, koju je organizovao Centar za spoljnu politiku, uz podršku Hans Zajdel fondacije u Srbiji.
Balkan i Evropska unija se nalaze na raskrsnici, pa bi trebalo odabrati prave puteve koji će i EU i Zapadni Balan povesti putem boljeg i jasnijeg funkcionisanja, poručila je predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
Ona je rekla da EU od svog osnivanja do danas prolazi kroz reforme, koje su unapređivale odnose između zemalja članica, a da je istovremeno tekao i proces proširenja.
Desilo se, podsetila je, da jedna članica napusti EU i simbolički ovo je bila jaka poruka. Druge krize - ekonomska, migrantska, kao i narasla sumnja u populaciji predstavljaju otežavajuću okolnost za dalji razvoj jedinstva među članicama EU, a u takvoj atmosferi podrška za proširenje ne raste.
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević rekla je da istorija evropskih integracija, istorija konstantnih kriza, koje su počele još od Pariskog sporazuma, a javljaju se i danas, ali koje su se uvek završavale rađanjem novog uspeha. Ona je istakla da proces proširenja ide “ruku pod ruku” sa procesom produbljenja, te da je nemoguće da nove članice koje ulaze u EU ne daju uniji svoj pečat.
Miščević je navela da se Evropa nikada nikada nije suočila sa ovolikim brojem izazova, ali da Zapadni Balkan u tom kontekstu treba posmatrati kao deo rešenja, a ne kao deo problema.
Problemi unutar same EU odnose se na veliki broj članica, a to su spor proces odlučivanja, nepotpuna implementacija sporazuma iz Lisabona, pitanje broja članova Evropske komisije, rekla je Miščević.
“Ulogu Zapadnog Balkana ja ne vidim kao još jedan problem, a mi nismo ni bezbednosni izazov, što se najbolje pokazalo tokom migrantske krize kada smo doprineli njenom rešavanju u skladu sa širenjem evropskih vrednosti ”, rekla je Miščević.
