Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden u sredu je objavio dugo očekivani plan da se milionima Amerikanaca poništi deo studentskih kredita, čime je ispunio jedno od predizbornih obećanja.
Taj plan je za "porodice kojima je najpotrebniji - radnike i pripadnike srednje klase koji su naročito teško pogođeni tokom pandemije", rekao je Bajden u obraćanju u Beloj kući i obećao da domaćinstva sa velikim prihodima neće imati koristi od najnovijih poteza.
Građani koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje, ili porodice sa prihodima manjim od 250.000 dolara, ispunjavaju uslove da im se oprosti 10.000 duga, tvitovao je prethodno Bajden.
Oni koji su dobili federalnu pomoć za studiranje, takozvane grantove Pel koji se dodeljuju studentima sa najvećim finansijskim potrebama, biće oprošteno dodatnih 10.000 dolara duga.
Bajden je takođe odlučio da produži moratorijum na isplatu federalnih studentskih kredita, kako je naveo "poslednji put", do kraja 2022. godine. Iz Bele kuće je saopšteno da je "ogromni ukupni studentski dug značajan teret za američku srednju klasu".
Studentski krediti američkih potrošača, koji prema procenama agencija Rojters ukupno iznose hiljadu milijardi 750 miliona dolara, rezultat su značajno većih školarina u SAD nego u većini ostalih bogatih zemalja. Većinu duga drži federalna vlada.
Ako Bajdenov plan ne bude osporen pred sudovima, mogao bi da pomogne velikom broju ljudi uoči izbora za Kongres u novembru. Više od 43 miliona ljudi ima federalne studentske kredite, koji u proseku iznose 37.667 dolara, pokazuju federalni podaci. Gotovo trećina duguje manje od 10.000 dolara, a ako polovine manje od 20.000. Prema procenama Bele kuće, biće izbrisani studentski dugovi za oko 20 miliona ljudi.
Pristalice tog poteza smatraju da će smanjiti rasni finansijski jaz, s obzirom na to da postoji veća verovatnoća da će se afroamerički studenti više zadužiti od drugih. Četiri godine nakon što diplomiraju, Afroamerikanci u proseku duguju gotovo 25.000 dolara više od svojih belih vršnjaka, pokazuju podaci Instituta Brukings.
Bajden bi takođe trebalo da ograniči iznos rate koju Amerikanci plaćaju za studentske kredite na 5 odsto zarade.
Bajden je tokom predsedničke kampanje 2020. godine u početku bio skeptičan u pogledu oproštaja studentskih kredita ali je, u svetlu pritiska progresivnih kandidata, to podržao. Mnoge demokrate tražile su da se poništi do 50.000 dolara duga, ali su ipak pozdravile najnoviji potez.
Republikanci su protiv Bajdenovog poteza i ocenjuju da će disproporcionalno pomoći ljudima sa većim primanjima, a opteretiti poreske obveznike sa nižim platama i one koji su već otplatili studentske kredite. Takođe dovode u pitanje da li Bajden ima zakonska ovlašćenja za takav potez.
Smatraju i da će demokrate snositi negativne posledice tog poteza, naročito u državama gde veliki broj birača nema fakultetske diplome.
"Socijalizam predsednika Bajdena kada je reč o studentskim kreditima je šamar u lice svakoj porodici koja se žrtvovala da štedi za koledž, svakom diplomcu koji je otplatio dug, i svakom Amerikancu koji se odlučio na određenu karijeru ili volontirao da služi u našim oružanim snagama da bi izbegao zaduživanje", saopštio je u sredu lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
Iz Bele kuće su odbačene kritike republikanaca, a savetnica predsednika Bajdena Suzan Rajs rekla je da nije reč o "poklonu bogatima" i da će plan pomoći ekonomiji.
Pojedini ekonomisti strahuju da bi Bajdenov plan o poništavanju duga mogao da podstakne dalji rast inflacije, s obzirom na to da bi bile dostupne stotine milijarde dolara za novu potrošnju.
