VAŠINGTON - Američki predsednik Džo Bajden u četvrtak je, tokom posete Filadelfiji, objavio svoj predlog budžeta za narednu fiskalnu godinu, čime se nastavlja višegodišnja borbu između Bele kuće i Kongresa oko toga koliko novca federalna vlada treba da potroši, i na šta ga treba potrošiti.
Bajednovim planom predviđeno je smanjenje deficita za 2,9 hiljada milijardi dolara narednu deceniju podizanjem poreza onima koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje i ukidanjem nekih poreskih olakšica uvedenih 2017. godina pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom. Ukupno, očekuje se dodatnih 4,7 hiljada milijardi dolara od poreskih prihoda i 800 milijardi uštede od promena u vladinim programima. Bajden takođe planira nove budžetske izdatke od 2,6 hiljada milijardi.
Budžetom je predviđeno ukupno povećanje federalne potrošnje u fiskalnoj 2024. godini na 6,8 hiljada milijardi sa 6,2 hiljade koliko je potrošeno 2022. Bajden predlaže veće budžetske izdatke i smanjenje deficita uvođenjem minimalnog poreza od 25 odsto milijaderima i udvostručavanje poreza na kapitalnu dobit sa 20 procenata, saopšteno je iz Bele kuće. Ideja je da se oporezivanjem bogatih finansiraju programi za srednju klasu, starije i porodice.
"Radnici se predugo muče, a ekonomija ih zaboravlja - radni narod poput vas - dok onima na vrhu prolazi sve", rekao je Bajden u obraćanju radnicima u Filadelfiji, jednom od ključnih biračkih tela.
Kada je reč o spoljnopolitičkim prioritetima, Bajdenov plan između ostalog obuhvata zahtev da se izdvoji 2 milijarde dolara za jačanje indo-pacifičkih ekonomija i podrže partneri "za suprotstavljanje Kini". Za Pentagon je predviđen budžet od više od 800 milijardi dolara.
Budžetske bitke se obično vode po stranačkim linijama - republikanci se zalažu za to da vlada troši manje novca i stoga prikuplja manje poreskih prihoda od svojih građana. Demokrate teže ka ekspanzivnijoj vladi koja se finansira od viših poreza, posebno bogatih i korporacija.
Međutim, svaki proces predlaganja budžeta je i pozornica za sve strane da igraju svoju ulogu.
Kada predsednici objavljuju budžetske predloge, članovi opozicione stranke - posebno kada kontrolišu jedan ili oba doma Kongresa - odmah ga odbacuju i tako potvrđuju ovlašćenje Kongresa da kontroliše koliko vlada troši. Republikanci, koji trenutno kontrolišu Predstavnički dom, odbacili su Bajdenov plan za koji je malo verovatno da će u biti usvojen u Kongresu onako kako je predložen.
Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti ocenio je u četvrtak da je Bajdenov predlog za smanjenje deficita neadekvatan i da će dovesti do "stvaranja najveće vlade u istoriji".
Bajden je tokom predstavljanja budžeta poručio da je spreman da se u bilo kojem trenutku sastane sa Mekartijem.
Različite vizije
„Ono što Kongres radi i ono što administracija predlaže su različite stvari, jer imaju veoma različite poglede na to šta bi SAD trebalo da budu“, rekao je prethodno Daglas Holc-Ikin, koji je vodio Kongresnu kancelariju za budžet od 2003. do 2005, a sada je predsednik istraživačkog centra Američki akcioni forum, naklonjenog konzervativcima.
„Predsednik će predložiti veliko povećanje potrošnje. Predložiće pomoć u brizi o deci, plaćeno odsustvo sa posla, besplatan koledž - sve vrste novih programa za koje demokrate veruju da su prikladni. Predložiće i još veće poreze."
Republikanci imaju sasvim drugačija očekivanja.
„Oni vide vladu kao znatno ograničeniju, žele manju vladu i niže poreze. Ne žele nove programe, već su zabrinuti zbog obima postojećih programa."
Ispod površine
Dok na površini deluje da se rasprava o budžetu odnosi na potrošnju, ona je takođe i o oporezivanju, jer tako federalna vlada ubira najveći deo svojih prihoda. A za Amerikance, porezi su višegodišnji problem.
SAD naplaćuju poreze drugačije od ostalih razvijenih zemalja. Veliki deo federalnih prihoda dolazi od poreza običnih građana, a svaki poreski obrazac je individualan. Sistem je napravljen tako da poreske stope za bogate budu veće od onih sa nižim primanjima, a neki čak i ne prelaze prag prihoda za oporezivanje.
„Mnoge evropske zemlje koriste poreze na dodatu vrednost, na potrošnju, na zapošljavanje, poreze na zarade. Oni finansiraju mnogo svojih socijalnih programa od novca radnika i ljudi srednje klase, mnogo više nego mi u našem sistemu“, rekao je za Glas Amerike Danijel Ban, predsednik i izvršni direktor organizacije Poreska fondacija.
Porez na dohodak
U fiskalnoj 2022. godini, prema podacima Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, 51 odsto federalnih prihoda dolazilo je od poreza na pojedinačne prihode Amerikanaca.
Još 33 odsto dolazi od onoga što je poznato kao „porez na plate“ - sredstava koja se odbijaju od plata Amerikanaca za finansiranje socijalnih programa, kao što su socijalno osiguranje i programi zdravstvene nege Mediker i Medikejd.
Kada se uračunaju i porezi koje građani plaćaju saveznim državama, ispadne da Amerikanci finansiraju oko 80 odsto federalnih prihoda, što je mnogo veći procenat od drugih članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj - u kojima kombinacija poreza na potrošnju i korporativnih poreza pokriva više od 40% državnih prihoda.
Budžet raste nezavisno od partije na vlasti
Dok deluje da se budžetske bitke vode između jedne strane koja želi da smanji potrošnju i druge koja želi da je poveća, u stvarnosti je federalni budžet rastao bez obzira na to ko je na vlasti u Vašingtonu.
Kada je predsednik bio Džordž Buš mlađi, ukupni federalni izdaci za fiskalnu 2003. bili su 2,16 milijardi dolara. Očekuje se da će 2023. federalna potrošnja premašiti 6 milijardi dolara.
Najveći segment budžeta je „obavezna“ potrošnja, što znači izdatke koji su propisani zakonom, kao što su plaćanja socijalnog osiguranja i finansiranje Medikera koji pokriva zdravstvenu zaštitu starijih građana.
Obavezna potrošnja će činiti oko 63 odsto federalnih izdataka u fiskalnoj 2023. godini, sa kamatama na savezni dug koje su za oko 8 odsto više. Ostatak, oko 30 odsto ukupne potrošnje, smatra se „diskrecionom“ potrošnjom, što znači da Kongres mora da donese zakon kojim se to ovlašćuje.
Najveći element godišnje diskrecione potrošnje u SAD je usmeren na nacionalnu bezbednost i odbranu. Budžet za odbranu troši skoro polovinu diskrecionog dela saveznog budžeta, ostavljajući ostatak savezne vlade - sve od Sekretarijata za poljoprivredu do Sekretarijata za boračka pitanja - sa oko 16 odsto preostalog novca.
Bajdenovim budžetm predviđeno da je Pentagonn dobije 842 milijarde dolara, što obuhvata i novac za modernizaciju američkog nuklearnog arsenala. Takođe je predloženo povećanje plata vojnika za 5,2 procenta. Dio budžeta je predviđen da pomogne naporima administracija da se suprotstavi rastućem uticaju Kine.
Borba oko "plafona zaduživanja"
Uz nekoliko izuzetaka poslednjih decenija, SAD troše više novca nego što uzimaju na godišnjem nivou, što rezultira budžetskim deficitom, koji se mora finansirati dodatnim zaduživanjem.
Obe stranke su značajno doprinele dugu, ali borbe oko njega najčešće se javljaju kada je predsednik demokrata, a republikanci kontrolišu Kongres. Ove godine, republikanci koji su većina u Predstavničkom domu, najavili su da će od Bajdenove administracije tražiti da smanji troškove.
Republikanci se oslanjaju na to što postoji takozvani "plafon zaduživanja" - odnosno ograničenje svote novca koju Sekretarijat za finansije može da pozajmi. Oni su najavili da neće odobriti povećanje "plafona zaduživanja" ako se ne smanji federalna potrošnja.
Obe partije, međutim, žele da sačuvaju finansiranje programa popud Medikera i socijalnog osiguranja, pa će smanjenja morati da budu u diskrecionom delu budžeta.
Kako smanjiti deficit?
Očekuje se da će i predsednik i republikanci u Kongresu predložiti načine za smanjenje deficita, ali će zacrtati veoma različite puteve ka tom cilju.
Bajden je najavio da će predložiti mere za smanjenje federalnog deficita za čak 2,9 hiljada milijardi dolara u narednoj deceniji. Ali, umesto da to učini kroz smanjenje potrošnje, on predlaže povećanje poreza koje plaćaju bogati Amerikanci.
Republikanci nisu objavili svoj konačni plan, ali tekuće diskusije su fokusirane na smanjenje potrošnje, a ne na povećanje prihoda. Razgovara se i o smanjenju budžeta za stranu pomoć za 50 odsto, kao i smanjenju programa koji siromašnim Amerikancima pomažu oko stanovanja.
Iako je nemoguće tačno predvideti kako će se ova budžetska bitka odigrati, istorija pokazuje da Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci, i Senat koji vode demokrate, neće moći da postignu dogovor o zajedničkom planu budžeta.
Kada se to ranije dešavalo, vlada je nastavljala da funkcioniše zahvaljujći rezolucijama kojima Kongres odobrava da se finansiranje privremeno nastavi - dok se ne postigne dogovor.