MOSKVA - Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je u obraćanju javnosti da će nastaviti sa ratom u Ukrajini i optužio NATO alijansu predvođenu SAD da "raspiruje vatru sukoba" u pogrešnom uverenju da bi mogla da pobedi Moskvu u globalnoj konfrontaciji. Takođe je rekao da će Rusija izaći iz poslednjeg preostalog sporazuma o kontroli naoružanja sa SAD i upozorio da je Moskva stavila u borbeno dejstvo novo kopneno strateško nuklearno oružje. Uputio je i pretnju nuklearnim oružjem Zapadu.
Rusija i SAD i dalje imaju ogromne arsenale nuklearnog oružja preostalog iz Hladnog rata čiji je broj trenutno ograničen sporazumom Novi START, koji je dogovoren 2010. i ističe 2026. godine.
„Primoran sam danas da objavim da Rusija obustavlja svoje učešće u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je dodao da će Moskva testirati nuklearno oružje ako to bude potrebno, ali da neće prva.
"Ali ako SAD sprovedu testove, onda ćemo. Niko ne treba da ima opasne iluzije da globalni strateški paritet može biti uništen.“
Osim obećanja o nastavku rata i upozorenja Zapadu na globalnu konfrontaciju, Putin je u obraćanju javnosti takođe pokušao da opravda rat, rekavši da je on nametnut Rusiji i da razume bol porodica onih koji su pali u borbi.
„Narod Ukrajine je postao talac kijevskog režima i njegovih zapadnih gospodara, koji su efektivno okupirali ovu zemlju u političkom, vojnom i ekonomskom smislu“, rekao je Putin.
„Oni nameravaju da lokalni sukob transformišu u fazu globalne konfrontacije. Upravo tako mi to sve razumemo i u skladu s tim ćemo reagovati, jer u ovom slučaju govorimo o postojanju naše zemlje."
Reagujući na odluku Rusije da suspenduje učešće u START-u, Sjedinjenje Države su saopštile da je to neodgovorno, ali su ostavile prostor za promenu kursa Moskve.
"Najava Rusije da suspenduje učešće je neodgovorna i za žaljenje. Pomno ćemo pratiti šta Rusija zaista preduzima. U svakom slučaju ćemo osigurati da smo u adekvatnoj poziciji za bezbednost naše zemlje i saveznika", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom posete Grčkoj.
Ruske snage su pretrpele tri velika preokreta na bojnom polju od početka rata, ali i dalje kontrolišu oko jedne petine Ukrajine.
Desetine hiljada ljudi je ubijeno, a Putin sada kaže da je Rusija upletena u egzistencijalnu bitku sa "arogantnim Zapadom", za koji kaže da želi da rascepi Rusiju i ukrade njene ogromne prirodne resurse.
Zapad i Ukrajina odbacuju taj narativ i kažu da širenje NATO-a na istok nije opravdanje za ono što kažu da je otimanje zemlje u imperijalnom stilu osuđeno na neuspeh.
Bajden u Varšavi sa NATO saveznicima
Američki predsednik Džo Bajden nalazi se u Poljskoj gde je održao govor u istorijskom Kraljevskom zamku u Varšavi, obeležavajući godišnjicu ruske invazije porukom da su SAD ujedinile NATO i Zapad u podršci naporima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da odbrani svoju zemlju.
"Pre godinu dana, svet se spremao za pad Kijeva", izjavio je američki lider. "Upravo sam došao iz posete Kijevu i mogu da vam raportiram - Kijev je jak, stoji ponosno i uspravno, i što je najvažnije, Kijev je slobodan", poručio je Bajden.
Američki predsednik govorio je dan posle nenajavljene posete Kijevu.
„Godinu dana kasnije, Kijev stoji. Ukrajina stoji. Demokratija stoji“, rekao je Bajden u ponedeljak dok je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. „Amerikanci stoje uz vas i svet stoji uz vas".
Bajden je najavio novu pomoć od 500 miliona dolara i rekao da će ove nedelje biti donete nove američke sankcije Rusiji.
Putovanje u Ukrajinu bilo je obavijeno velom tajne, što je uključivalo Bajdenov let iz Vašingtona, zaustavljanje u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj, još jedan let za Poljsku i zatim 10-časovno putovanje vozom do Kijeva.
Sve u svemu, Bajden je bio u Kijevu oko pet sati, provodeći deo svog vremena u sastancima sa američkim zvaničnicima u američkoj ambasadi.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je kasnije da su SAD upozorile Rusiju uoči Bajdenovog odlaska iz Vašingtona o planiranoj ukrajinskoj poseti, „sa ciljem izbegavanja konflikta, odnosno da ne dođe do nenamernog susreta dve nuklearne sile.
Za razliku od nekih prethodnih predsedničkih poseta ratnim zonama, SAD nisu kontrolisale vazdušni prostor iznad Ukrajine, iako su američki ratni avioni pratili posetu Bajdena sa neba iznad Poljske.
Saliven je Bajdenovu posetu Kijevu opisao kao istorijsku, rekavši da je „bez presedana u modernim vremenima da predsednik Sjedinjenih Država poseti glavni grad zemlje u ratu, u kojoj vojska SAD ne kontroliše kritičnu infrastrukturu“.
Saliven je rekao da je uprkos potrebi da se prevaziđu logistička pitanja, „predsednik Bajden smatrao da je važno da ode na ovo putovanje zbog kritične tačke u kojoj se nalazimo, dok se približavamo godišnjici ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu".
Bajden bi takođe trebalo da se sastane sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i liderima grupe zemalja iz Bukureštanske devetke pre nego što otputuje u Vašington u sredu.
Pomoć Kine
Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gan je izrazio duboku zabrinutost zbog mogućnosti da sukob u Ukrajini izmakne kontroli.
„Pozivamo određene zemlje da odmah prestanu da potpiruju vatru“, rekao je Ćin.
Komentari su usledili dan nakon što su SAD i EU upozorile na neodređene posledice ukoliko Kina pruži oružanu pomoć ruskim snagama koje se bore u Ukrajini.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će biti "stvarnih posledica" u američko-kineskim odnosima i da je zabrinutost SAD podelio direktno sa najvišim kineskim spoljnopolitičkim zvaničnikom Vang Jijem.
„Mislim da Kina razume šta je u opasnosti ako nastavi sa pružanjem podrške Rusiji“, rekao je Blinken.
