Predsednik SAD Džo Bajden u subotu je rekao da je masakr nad Jermenima 1915. godina, za vreme Otomanskog carstva, genocid što prema oceni agencije Rojters predstavlja istorijsku deklaraciju koja će izazvati nezadovoljstvo Turske i potencijalno dodatno pogoršati odnose dve zemlje.
Uglavnom simboličan potez, kojim se prekida višedecenijska tradicija pažljivo sročenih saopštenja Bele kuće u vezi sa ubistvima i progonima Jermena, verovatno će biti proslavljen među jermenskom dijasporom u Americi, ali je preduzet u vreme dubokih sporova Vašingtona i Ankare u pogledu niza pitanja.
"Američki narod odaje poštu svim Jermenima koji su izgubili živote u genocidu koji je počeo danas, pre 106 godina. Jermenski imigranti su decenijama obogaćivali SAD na bezbrojne načine, ali nikada nisu zaboravili tragičnu istoriju. Odajemo počast njihovoj priči. Vidimo njihovu bol. Potvrđujemo istoriju. Ne radimo ovo da bi krivili bilo koga već da bi osigurali da se ono što se dogodilo nikad ne ponovi", naveo je Bajden u saopštenju.
Jermenski premijer Nikol Pašinijan je u pismu Bajdenu naveo da je priznanje genocida pitanja bezbednosti Jermenije, naročito nakon prošlogodišnjih sukoba u području Nagorno Karabah.
"Jermeni širom sveta su sa velikim entuzijazmom pozdravili priznanje genocida", poručio je Pašinijan.
Turska je saopštila da "u potpunosti odbacuje" odluku američkog predsednika da masakr nad Jermenima nazove genocidom.
"Neće nas niko učiti našoj istoriji. Politički oportunizam je najveća izdaja mira i pravde", tvitovao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
"Saopštenje SAD, kojim se iskrivljuju istorijske činjenice, nikada neće biti prihvaćeno i otvoriće duboke rane koje podrivaju naše međusobno poverenje i prijateljstvo", saopštilo je tursko Ministarstvo spoljnih poslova i dodalo da Bajdenova odluka nije pravno zasnovana.
Turska prihvata činjenicu da je veliki broj Jermena poginuo u sukobima sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava broj stradalih i negira da su ubistva bila sistematski planirana i da predstavljaju genocid.
Prema procenama, trupe Otomanskog carstva su tokom Prvog svetskog rata ubile između 1,2 i 1,5 miliona Jermena.
Američki predsednici su se do sada uzdržavali da nazovu masovna ubistva Jermena genocidom, zabrinuti kako bi to moglo da utiče na odnose sa Turskom.
Bajden obavestio Erdogana
Bajden je, tokom telefonskog razgovora u petak, obavestio turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o svojoj nameri, saopštila je neimenovana osoba upoznata sa sadržajem razgovora.
U odvojenim saopštenjima Vašingtona i Ankare posle razgovora nije se pominjao Bajdenov plan. Bela kuća je saopštila da je Bajden rekao Erdoganu da želi da poboljša odnose dve zemlje i pronađe "efikasne načine za rešavanje sporova". Dvojica lidera saglasila su se da se sastanu tokom samita NATO-a u junu u Briselu.
Bajden, koji je tokom predizborne kampanje obećao da će priznati masakr kao genocid tvrdeći da "ćutnja predstavlja saučesništvo", želeo je da razgovara sa Erdoganom pre saopštenja o formalnom priznanju, saopštili su neimenovani zvaničnici upoznati sa Bajdenovim planom.
Erdogan i Bajden su razgovarali prvi put od kako je predsednik SAD preuzeo dužnost.
Tursko Ministarstvo spoljnih poslova u subotu je tvitovalo da "laži ne iskrivljuju samo istoriju, već oduzimaju nevine živote". Ministarstvo je objavilo imena više od 30 turskih diplomata i njihovih rođaka koje su jermenske militantne grupe ubile 1970-tih i 80-tih. Turska ističe da su tokom Prvog svetskog rata ginuli i Jermeni i Turci.
Članovi Kongresa i američki aktivisti jermenskog porekla tražili su da Bajden objavi saopštenje na Dan sećanja na genocid nad Jermenima ili pre toga.
Turski ministar spoljnih poslova upozorio je prošle nedelje Bajdenovu administraciju da će priznanje genocida "naneti štetu" odnosima SAD i Turske.
