Pošto je predsednik Džo Bajden okončao svoju kampanju za reizbor i podržao potpredsednicu Kamalu Haris, demokrate sada moraju da sprovedu promenu bez presedana u tako kasnoj fazi izbornog ciklusa.
Demokrate treba da održe konvenciju u Čikagu, od 19. do 22. avgusta. Ono što je trebalo da bude samo formalno "krunisanje" Bajdena za kandidata sada postaje otvoreno takmičenje gde će gotovo 4.700 delegata biti odgovorno da izaberu novog kandidata koji će se sukobiti sa republikancem Donaldom Trampom na jesen.
Put napred nije ni lak ni očigledan, iako je Bajden podržao Haris. Postoje pitanja o logistici, novcu i političkim posledicama.
Može li Bajden da preusmeri svoje delegate?
Bajden je pobedio na svim stranačkim izborima i skupovima ranije ove godine osim teritorije Američka Samoa. Najmanje 3.896 delegata je obećalo da će ga podržati.
Sadašnja stranačka pravila ne daju dozvolu Bajdenu da delegate prenese na drugog kandidata, ali politički - njegova podrška je veoma uticajna.
Šta bi moglo da se dogodi na konvenciji?
Posle Bajdenovog povlačenja, demokrate tehnički počinju otvorenom konvencijom. Neposredni teret koji pada na Haris je da učvrsti podršku skoro 4.000 delegata iz država, teritorija i Distrikta Kolumbija, odnosno prestonice Vašingtona, kao i više od 700 takozvanih superdelegata, uključujući stranačke lidere, određene izabrane zvaničnike i bivše predsednike i potpredsednike.
Da li će Kamala Haris imati protivkandidate?
I pre nego što je Bajden objavio svoju odluku, demokrate su pominjale guvernera Kalifornije Gevina Njusoma i guvernerku Mičigena Grečen Vitmer kao potencijalne kandidate, uz Haris. Pa ipak, neke demokrate su javno, a mnoge privatno, tvrdile da je logičan izbor da se u prvi plan izbaci prva žena, prva crnkinja i prva osoba poreklom iz Južne Azije za najviši položaj u zemlji.
Imajući u vidu koliko su glasovi crnaca - a posebno crnkinja - bili važni za Bajdenovu nominaciju i njegov izbor Haris kao potpredsednice, bilo bi u najmanju ruku rizično da demokrate umesto nje izaberu belog kandidata. Demokrate su se već suočile sa velikim preprekama i pre Bajdenovog povlačenja. Njusom i Vitmer, koji su oboje belci, i bilo koji drugi demokrata, morali bi da procene kratkoročne i dugoročne koristi kandidovanja protiv Kamale Haris, naspram očuvanja povoljnog položaja za neka buduća predsednička takmičenja.
Bilo da je to zasluženo ili ne, Haris do sada nije imala reputaciju posebno popularne ili snažne potpredsednice. Najbolji scenario za demokrate je da joj brzo prikupe podršku i nastupaju kao jedinstveni front. Mogli bi da odu čak korak dalje sa planovima da se održi rano, virtuelno glasanje.
Šta se dešava sa Bajdenovim novcem iz kampanje?
Bajdenova kampanja trenutno ima 91 milon dolara keša. Kada se saberu donacije koje su dobili različiti komiteti u demokratskoj kampanji predsedniku je na raspolaganju trenutno više od 240 miliona dolara. Eksperti za finansiranje kampanje se generalno slažu da bi Haris mogla da kontroliše sve te fondova budući da se kampanja vodi i u njeno ime, kao i Bajdenovo. Ako demokrate ipak nominuju nekog drugog, novac na stranačkim računima bi i dalje išao u korist kandidata, ali bi veća ograničenja važila za nalog Bajden-Haris. Na primer, pravni eksperti kažu da bi to mogao da postane nezavisni komitet za političku akciju, ali ne i da jednostavno prenese svoj novac na drugog kandideta.
Kako će funkcionisati proces nominacije potpredsednika?
Nominacija potpredsednika se uvek obavlja putem odvojenog glasanja na konvenciji. U godinama kada je kampanja više rutinska, na konvenciji se samo potvrdi predsednikov izbor potpredsednika. Ako Haris brzo stekne podršku stranke, mogla bi da imenuje svoj izbor za potpredsednika i da ga delegati ratifikuju. Međutim, u slučaju neke produžene bitke, i mesto potpredsednika bi moglo da bude otvoreno za glasanje na konvenciji, kao u starija vremena.
Mogu li republikanci da uklone ime Haris sa državnih glasačkih listića?
Svaka neočekivana situacija u američkoj predsedničkoj kampanji svakako će pokrenuti seriju državnih i federalnih tužbi u ovoj hiper-stranačkoj eri, a neki konzervativci su već zapretili da će to uraditi.
Državni zakoni, međutim, ne propisuju kako stranke biraju svoje kandidate za predsednika. Neki republikanski političari, kao što je guverner Ohaja Majk Devajn i guvernerka Alabama Kej Ajvi već su ove nedelje radili na tome da njihova stranka ne uskrati demokratama rutinski pristup glasačkom listiću.
