Dvostranačka delegacija američkog Kongresa koju predvodi predstavnica Stefani Marfi, demokrata sa Floride, završila je u petak posetu Tajvanu, što je najnovija u nizu poseta visokih američkih zvaničnika proteklih nedelja.
Marfi i njena delegacija, u kojoj su demokrtski kongresmen Kaj Kahele kao i republikanski članovi Predstavničkog doma Skot Frenklin, Džo Vilson, Endi Bar, Darel Isa, Klaudija Teni i Ket Kamak, sastali su se u četvrtak sa visokim tajvanskim liderima, uključujući predsednicu Cai Ing-ven, kada su obe strane izrazile opredeljenje za produbljivanje političkih i ekonomskih veza.
Tokom sastanka, Cai se zahvalila Sjedinjenim Državama što su pokazale "čvrstu podršku Tajvanu", nešto više od mesec dana nakon što je Kina izvela velike vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu u znak protesta zbog posete predsedavajuće Predstavničkog doma, Nensi Pelosi.
"Želim da iskoristim ovu priliku da kažem našim prijateljima da Tajvan neće pokleknuti pred pritiscima ili prinudom. Branićemo naše demokratske institucije i način života. Tajvan neće odustati", rekla je Cai, prema zvaničnom transkriptu sa sastanka.
U svom obraćanju, Marfi je rekla u četvrtak da Kongres može da produbi ekonomske odnose sa Tajvanom tako što će slediti ono što je nazvala "visokokvalitetnim sporazumom o slobodnoj trgovini" sa Tajpejem. U junu su dve strane pokrenule američko-tajvansku inicijativu o trgovini 21. veka, čiji je cilj produbljivanje ekonomskih i trgovinskih odnosa i unapređenje međusobnih trgovinskih prioriteta.
Marfi je takođe pozvala Kongres SAD da se založi za veće učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama jer se "pokazao kao odgovoran član međunarodne zajednice".
Uprkos svom statusu jedne od najuspešnijih demokratija u Aziji, Tajvan je postepeno izbacivan iz međunarodnih organizacija, od Svetske zdravstvene skupštine – tela za donošenje odluka Svetske zdravstvene organizacije – do Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva po nalogu Kine, koja tvrdi da je samoupravni Tajvan njena pokrajina.
Marfi, potpredsednica Podkomiteta za obaveštajne poslove i specijalne operacije Predstavničkog doma Predstavničkog doma, takođe je značajna pristalica zakona o odbrani demokratije Tajvana, koji je uveden u julu da bi se ubrzala vojna pomoć Tajvanu.
Posete američkih delegacija se vide kao pokazivanje podrške Tajpeju i važan signal Kini, koja se dugo obavezivala da će preuzeti kontrolu nad Tajvanom i njegovim perifernim ostrvima u sukobu koji datira iz 1949. godine.
"Moj osećaj je da su se ljudi osećali utešeno. Posete (predstavnika) američkog Kongresa, zajedno sa posetama drugih prijatelja iz različitih zemalja, uverile su ih da Kina ne dominira u međunarodnom angažmanu oko Tajvana", napisala je u imejlu Nora Huang, direktorka za međunarodne studije i saradnica Prospekt fondacije, istraživačke firme sa sedištem na Tajvanu. "Dok je očigledno Kina predstavljala sliku da Tajvan može napredovati na međunarodnoj sceni samo uz dozvolu Kine, u međuvremenu, ljudi su zabrinuti zbog rizika i izazova koje nameće ratoborna reakcija Kine".
Nedavna putovanja su takođe praćena velikim dešavanjima u odbrambenoj politici Tajvana. U nedeljama nakon posete Pelosijeve, Cai je najavila da će Tajvan povećati svoj budžet za odbranu za skoro 14 odsto na godišnjem nivou, dok je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nedavno odobrila prodaju oružja od 1,1 milijarde dolara.
Peking je decenijama pozivao na ujedinjenje silom ili mirnim putem, ali analitičari strahuju da bi invazija ili blokada mogla da bude u pripremi za naredne godine, dok Kina završava masivnu kampanju modernizacije kako bi podmladila svoju vojsku.
Neki na Tajvanu se brinu da bi u tako napetom okruženju posete SAD mogle da se isprovociraju Peking, a ne da služe kao odvraćanje od dalje vojne akcije signalizirajući da Tajvan ne stoji sam uprkos nedostatku formalnih diplomatskih saveznika.
"Narod Tajvana pozdravlja i ceni podršku članova američkog Kongresa; međutim, takođe smo zabrinuti zbog eskalacije agresije i sukoba koje je Kina izazvala da bi uzvratila, što može dovesti do bezbednosnih rizika širom Tajvanskog moreuza", rekao je u odgovoru na pisana pitanja Džejson Hsu, viši naučni saradnik u Eš centru za demokratsko upravljanje i inovacije u Harvard Kenedi školi.
Uprkos tome što izaziva bes u Pekingu, pet grupa američkih zvaničnika posetilo je Tajvan u avgustu, uključujući Pelosi. Ostale delegacije predvodili su demokratski senator Edvard Marki, republikanska senatorka Marša Blekburn, republikanski guverner Arizone Dag Dusi i republikanski guverner Indijane Erik Holkomb.
Putovanje Pelosijeve je naišlo na širok entuzijazam Tajvana i privuklo je veliku publiku na aerodromu da posmatra njen dolazak, ali druga nedavna putovanja iz SAD privukla su manje pažnje.
Lev Nahman, politikolog sa Nacionalnog univerziteta Čengči na Tajvanu, rekao je da bi tako veliki broj putovanja u kratkom vremenu mogao da počne da ima sve manje efekta dok troši resurse tajvanske vlade.
"Mislim da ljudi ne stoje u redu sa istim entuzijazmom kao prilikom posete Pelosi", rekao je on za Glas Amerike. "Mislim da su posete svakako dobrodošle, ali ne mislim da privlače toliko pažnje u zemlji".
