Kina je u četvrtak započela dvodnevnu vojnu vežbu velikih razmera u vodenom i vazdušnom prostoru oko Tajvana, ističući da je to "snažna kazna za separatističke akte tajvanskih snaga za nezavisnost" i "strogo upozorenje" protiv provokacija spoljnih sila.
Komanda istočnog teatra Narodnooslobodilačke armije Kine sprovešće vežbe u Tajvanskom moreuzu, severno, južno i istočno od Tajvana, kao i u oblastima u blizini tajvanskih ostrva Kinmen i Macu, navodi se u vesti kineske državne novinske agencije Sinhua.
Vežbe, koje uključuju vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo i raketne snage komande istočnog teatra, biće koncentrisane na zajedničku proveru borbene gotovosti u moru i vazduhu, zajedničko zauzimanje sveobuhvatne kontrole bojnog polja i zajedničke precizne udare na ključne ciljeve u istočnom teataru, rekao je portparol komande Li Ši.
Neki analitičari kažu da je ova vežba deo demonstracije besa Pekinga prema novom predsedniku Tajvana Lai Čing-Teu, koji je preuzeo dužnost u ponedeljak.
Vojna vežba "treba da bude upozorenje i administraciji Laija i Vašingtonu da može i da će nastaviti da pritiska Tajvan ako se Lai ne vrati umerenijem tonu i pristupu" u odnosima preko moreuza, rekla je Amanda Hsiao, viša analitičarka za kineska pitanja u Međunarodnoj kriznoj grupi.
Hsiao, međutim, kaže da bi uprkos pokušaju da se nova tajvanska vlada podstakne da ublaži svoju poziciju, snažan odgovor Pekinga mogao da ima suprotan efekat.
"S obzirom na duboko nepoverenje administracije Laija prema Pekingu i domaće pritiske sa kojima se trenutno suočavaju, Tajpej bi se mogao još čvršće držati svoje linije na moreuzu", navela je ona za Glas Amerike u pisanom odgovoru.
U odgovoru na najavu kineske vojske, Ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana je saopštilo da će "iracionalna provokacija" Pekinga naneti štetu regionalnom miru i stabilnosti, te da će oni preduzeti praktične akcije, uključujući raspoređivanje tajvanskih pomorskih, vazdušnih i kopnenih snaga, kako bi zaštitili slobodu i tajvanski suverenitet.
Neki tajvanski vojni analitičari kažu da je prioritet za Tajvan nastavak jačanja dbrambenih sposobnosti i povećanje budžeta za odbranu.
"Kineska vojna vežba deo je dugoročne kampanje pritiska Pekinga na Tajvan, tako da Tajpej treba da obezbedi da ima dovoljno odbrambenih kapaciteta da izdrži rastući pritisak Pekinga i održi mir u regionu", rekao je za Glas Amerike Su Cu-Jun, stručnjak za vojna pitanja u Institutu za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti sa sedištem u Tajpeju.
Čvršće tvrdnje o suverenitetu Tajvana
Kineska vojna vežba velikih razmera oko Tajvana usledila je nakon što je Peking kritikovao Laija zbog njegovog "otvorenog priznanja nezavisnosti Tajvana" kroz inauguracioni govor u ponedeljak.
"Govor je u potpunosti pokazao da je Lai izdajnik glavnog javnog mnjenja na ostrvu i remetilac mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza", rekao je Čen Binhua, portparol kineske Kancelarije za poslove Tajvana, koja se bavi odnosima preko moreuza.
On je ponovio da je "nezavisnost Tajvana ćorsokak" i da će pokušaji da se ostvari "nezavisnost Tajvana" kroz podršku spoljnih snaga samo imati suprotan efekat.
"Međutim, kao odgovor na dosluh vlasti Demokratske progresivne partije (DPP) sa spoljnim silama da provociraju i traže nezavisnost, moramo im se suprotstaviti i kazniti ih", rekao je Čen tokom redovne konferencije za novinare u utorak, prenosi Sinhua.
Tokom svog inauguracionog govora u ponedeljak, Lai je pozvao Peking da prestane sa političkom i vojnom zastrašivanjem Tajvana i predložio da obe strane mogu da započnu međusobnu razmenu kroz nastavak razvoja turizma na recipročnoj osnovi ili upis studenata na tajvanske fakultete.
Međutim, on je takođe upozorio narod Tajvana na ambiciju Kine da "anektira Tajvan" i ponovio da "Republika Kina i Narodna Republika Kina nisu podređene jedna drugoj".
Hsiao, iz Međunarodne krizne grupe, naveo je da ono što je Lai rekao u govoru sugeriše na potencijalno odstupanje od umerenijeg pristupa njegove prethodnice, Cai Ing-Ven, odnosima između dve strane moreuza.
"Nije ponovo potvrdio pomirljivi gest koji je ponudila Cai, da će se odnosi između dve strane moreuza odvijati u skladu sa Ustavom Republike Kine", rekla je ona za Glas Amerike.
Tokom svog inauguracionog obraćanja 2020. godine, Cai je rekla da će Tajvan rešavati poslove preko moreuza u skladu sa Ustavom Republike Kine i Zakonom koji reguliše odnose između naroda Tajvana i "kopnenog područja", za koji je rekla da je bio dosledan stav ostrva da zadrži status kvo u odnosima preko Tajvanskog moreuza.
Međutim, Lai nije ponovo potvrdio isti stav u svom inauguracionom govoru u ponedeljak.
Po njenom mišljenju, dok je Cai zadržala neke dvosmislenosti u svojoj karakterizaciji odnosa između na moreuzu, Lai "izgleda da je otporan na to".
"On želi jasno i glasno da kaže da su Kina i Tajvan dve odvojene države [i] njegova računica može biti da se umeren pristup Cai ipak nije isplatio", dodala je Hsjao.
Neki stručnjaci kažu da je vojna vežba u četvrtak nazvana "Joint Sword 2024A,", što sugeriše da bi Kina mogla da izvede još vojnih vežbi sličnih razmera u bliskoj budućnosti. "Pošto je Peking sada izuzetno razočaran, pa čak i besan, uslediće snažniji odgovori", rekao je za Glas Amerike Žićun Žu, profesor političkih nauka na Univerzitetu Baknel.
Tokom govora u četvrtak u glavnom gradu Australije Kanberi, zamenik komandanta američke Indo-pacifičke komande general-potpukovnik Stiven Sklenka rekao je da su kineske vojne vežbe oko Tajvana "zabrinjavajuće", ali ne i neočekivane. On je dodao da je kineska vojska uvežbavala manevre u Tajvanskom moreuzu 2023. godine koji bi bili ključni za potencijalnu invaziju na ostrvo.
Tajvanski vojni analitičar Su rekao je da bi najnovija kineska vojna vežba oko Tajvana mogla izazvati uzvratnu reakciju protiv Pekinga.
"Vežba od četvrtka samo će dokazati da je pretnja Kine Tajvanu stvarna i mogla bi da ubedi istomišljenike, posebno Sjedinjene Države, da se više angažuju u relevantnim naporima da odvrate Peking od nastavljanja takvog ponašanja", rekao je on za Glas Amerike.
Hsjao je rekla da budućnost dinamike između Tajvana i Kine "izgleda mračno".
"Moguće da bude ograničavanja eskalacije tenzija, no to će zahtevati da Peking prizna da je malo verovatno da će njegovi pritisci biti efikasni i da administracija Laija prepozna vrednost u signaliziranju umerenije linije", rekla je ona za Glas Amerike.
Pored toga, Hsiao je rekla da misli da odgovor Vašingtona takođe može uticati na dinamiku odnosa na moreuzu, jer ne postoje direktni kanali komunikacije između Pekinga i Tajpeja.
