NASA je u petak izostavila dva astronauta iz sledeće posade da bi napravila mesta za povratak dvoje zaglavljenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Nik Hejg iz NASA-e i Rus Aleksandar Gorbunov će biti u raketi Spejs Eksa koja će do svemirske stanice krenuti u septembru. Oni će se vratiti sa Sani Vilijams i Bučom Vilmorom u februaru.
NASA je odlučila da je previše rizično za dvoje astronauta da se vrate u svojoj kapsuli Boing Starlajner, koja je oštećena zbog problema sa potisnikom i curenjem helijuma.
Aastronautkinje Zina Kardman i Stefani Vilson su izostavljene sa planiranog leta, a NASA je rekla da bi mogle da lete na buduće misije. Svemirska agencija je rekla da je uzela u obzir iskustvo i druge faktore pri donošenju odluke.
Nakon što su odustale od šatlova, SAD su se oslanjale na Rusiju da doveze posade do svemirske stanice, dok Spejs Eks ne počne da preuzima astronaute 2020. Dve zemlje su nastavile da razmenjuju mesta.
NASA se okrenula privatnom biznisu pre deceniju, želeći da dve konkurentske američke kompanije prevoze astronaute u eri posle šatla. Vilijams i Vilmor su bili prva Boingova posada koja je stigla u svemirsku stanicu u junu na, kako je trebalo, jednonedeljni boravak. Njihova kapsula će se vratiti prazna već sledećeg petka, sa ciljem da sleti u pustinju Novog Meksika.
Ko su dvoje astronauta koji čekaju povratak na Zemlju?
Sani Vilijams ima 58 godina i prva je žena koja je služila kao probni pilot za novu svemirsku letelicu. Odrasla je u Nidhamu u Masačusetsu, najmlađa od troje dece, otac joj je rođen u Indiji i bavio se istraživanjem mozga, a majka je slovenačko-američka zdravstvena radnica. Pretpostavljala je da će se baviti naukom kao oni i razmišljala je da postane veterinarka. Ali završila je na Pomorskoj akademiji, žudeći da leti, i služila je u mornaričkoj helikopterskoj eskadrili tokom vojne pripreme za Zalivski rat.
NASA ju je odabrala za astronautkinju 1998. Zbog svog raznovrsnog porekla, iskoristila je priliku da ode u Rusiju da pomogne sa tada novom Međunarodnom svemirskom stanicom. Godine 2006. letela je na šatlu Diskaveri za svoju dugotrajnu misiju. Morala je da ostane duže nego što je planirano, šest i po meseci, nakon što je letelica Atlantis pretrpela štetu od grada na Floridi. Ona se vratila na svemirsku stanicu 2012. godine, ovog puta kao njen komandant.
Izvela je sedam svemirskih šetnji tokom svoje dve misije i čak je trčala Bostonski maraton na Svemirskoj stanici na traci za trčanje i takmičila se u trijatlonu, gde su joj sprave za vežbanje zamenile plivanje. Njen suprug Majkl Vilijams, penzionisani američki maršal i bivši mornarički avijatičar, čuva njihove pse kod kuće u Hjustonu.
Njena majka udovica je ta koja brine.
„Ja sam njena ćerka, pa mislim da je uvek zabrinuta“, rekla je Vilijamsova pre lansiranja.
Vilmor ima 61 godinu i odrastao je u Maunt Džulietu u Tenesiju, igrao je fudbal za srednjoškolski tim, a kasnije i za Tehnološki univerzitet u Tenesiju. Bio je u mornarici, postao probni pilot i ima više od 8.000 sati letenja i 663 sletanja na nosač aviona. Leteo je u borbenim misijama tokom prvog Zalivskog rata 1991. i služio je kao instruktor za testiranje leta kada ga je NASA odabrala za astronauta 2000. godine.
Vilmor je doleteo na Međunarodnu svemirsku stanicu 2009. godine kao pilot šatla Atlantis, isporučujući tone rezervnih delova. Pet godina kasnije, preselio se u orbitalnu laboratoriju na šest meseci, lansirajući ruski Sojuz iz Kazahstana i imao četiri svemirske šetnje.
Oženjen je i ima dve ćerke, a takođe je starešina baptističke crkve u Hjustonu. Učestvovao je u molitvama sa vernicima dok je bio u orbiti. Njegova porodica je navikla na neizvesnost i stres njegove profesije. Upoznao je suprugu Dinu u mornarici, a njihove ćerke su rođene u Hjustonu, matičnoj bazi astronauta.
„Ovo je ono na šta su navikle“, rekao je Vilmor pre leta.