U najnovijoj klimatskoj prognozi koju izdaje američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu najzad ima i dobrih vesti. Naučnici pomenute agencije kažu da će koralni sprudovi, koji su godinama bili ugroženi od izbeljivanja - ove godine doživeti olakšanje.
Gotovo tri decenije pomorski biolozi i ekolozi zvone na uzbunu da su koralni sprudovi svuda u svetu u ozbiljnoj opasnosti. Ali ove godine, američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu - skraćeno NOAA - kaže da se zbog nižih temperatura mora ove godine izbeljivanje korala verovatno neće nastaviti. Mark Ikin je koordinator programa za osmatranje koralnih sprudova.
"Ovo je kolor šema prognoze ili predviđanja koliko očekujemo da će biti termički stres ovoga leta. Iako će ga biti on neće biti preteran pa ovogodišnja prognoza uopšte nije tako loša", kaže Ikin.
Izbeljivanje korala nastaje zbog mnogih faktora, kao što su preterana količina hemikalija iz hranljivih materija, pesticida i drugih zagađivača koje reke donose u mora. Većina tih faktora su lokalnog karaktera. U globalnom smislu na izbeljivanje korala najviše utiče porast temperature okeana, što je direktna posledica klimatskih promena izazvanih ugljendioksidom, odnosno efektom staklene bašte. Toplija voda ugrožava, pa može i da ubije kolonije korala.
"Izbeljivanje korala nastaje kada oni izgube mikroskopske alge koje žive u njima i koje im daju boju. Ovde, dole desno je prirodno obojeni koral, a levo je izbeljeni koral", kaže Ikin.
Izbeljivanje je lako uočiti jer korali dobijaju jasno belu boju, kao ovi snimljeni prošle godine u Tajlandu. Neki korali mogu da se oporave i povrate prirodnu boju, ali ovi su toliko oštećeni da će verovatno uginuti. Ikin kaže da je krajem prošle godine došlo do masovnog izbeljivanja korala širom sveta i da se podaci o tome još prikupljaju. 2005. 90 odsto korala u Karipskom moru je izbeljeno, a gotovo 60 odsto je uginulo.
"Ova fotografija je iz Belizea, snimljena 1995. godine. Masovno izbeljivanje korala dogodilo se 1998. na čitavom sprudu. Ostali su samo mrtvi korali, prekriveni algama i sunđerima, praktično potpuno drugačiji ekosistem", kaže Mark Ikin.
U februaru, koalicija od dvadesetak ekoloških grupa objavila je studiju nazvanu "revizija stanja koralnih sprudova". Direktorka Nacionalne administracije za okeane i atmosferu, Džejn Lubčenko, iznela je najvažnije momente.
"Približno 75 odsto koralnih sprudova u svetu trenutno je ugroženo kombinacijom lokalnih i globalnih faktora", rekla je Džejn Lubčenko.
U izveštaju se predviđa da će, ako međunarodna zajednica ne umanji te faktore, do 2030. 90 odsto koralnih sprudova u svetu biti ozbiljno ugroženo, dok će za manje od 40 godina praktično svima zapretiti izumiranje.
Naučnici u agenciji NOAA opisuju koralne sprudove kao "morske džungle" ističući da ti osetljivi ekosistemi imaju višestruku funkciju, kao što je zaštita obala, mesto za mrešćenje jestivih riba i ekoturizam, čiji globalni prihod se procenjuje na 375 milijardi dolara godišnje. Ako su predviđanja tačna, koralni sprudovi će još najmanje godinu dana obavljati svoje važne funkcije u svetskom ekosistemu.