PODGORICA - Istraživanje javnog mnijenja, koje je sproveo podgorički Centar za građansko obrazovanje, pokazalo je da blizu polovine građana smatra da je u Crnoj Gori prisutan problem radikalizacije, dok nešto više od polovine ispitanika za podjele krivi političke partije.
Skoro polovina građana Crne Gore smatra da je u državi prisutan problem radikalizacije, a 53,4 odsto da su političke partije najodgovornije za podjele u društvu, pokazalo je istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO).
Anketa je pokazala da 48,7 odsto vjeruje da je u Crnoj Gori prisutan problem radikalizacije, 30,7 da on ne postoji, dok 20,6 odsto nema stav o tome.
Prema tom istraživanju, sprovedenom od 15. do 21 maja u saradnji sa fonadicijom Fridrih Ebert i agencijom Damar, na uzorku od 1.002 ispitanika, 38 odsto građana smatra da se o identitetskim temama u Crnoj Gori ne vodi ozbiljna društvena i naučna debata, a 34,4 ima suprotan stav.
Anketa je pokazala da 53,4 odsto građana smatra da su političke partije najodgovornije za podjele u crnogorskom društvu, 23,3 odsto građana smatra da su najodgovornije vjerske zajednice, 9,3 odsto da je to strani faktor, dok 6,3 odsto kao najodgovornije vidi medije.
Odgovarajući na pitanje da li je ugrožen sekularni karakter Crne Gore, 44,7 odsto ispitanika odgovorilo je negativno, 34,6 pozitivno, a 20,7 odsto da ne zna.
Istovremeno, 41,1 odsto građana smatra da je u Crnoj Gori na sceni rehabilitacija ratnih zločinaca i pokreta i istorijski revizionizam, 36,4 odsto da nije, dok 22,5 odsto o tome nema stav.
Kada je u pitanju lična sigurnost građana, na pitanje u kojoj mjeri se osjećaju sigurno kada su napolju 39,4 odsto je odgovorilo “djelimično sigurno”, 25,2 odsto “dosta sigurno”, 18,3 “potpuno sigurno”, dok se 17,1 odsto osjeća “malo ili ni najmanje sigurno”.
Gotovo 80 odsto građana smatra da država treba da sprovede politiku preispitivanje dozvola za nošenje oružja i smanjenja količine oružja u društvu, dok 12,6 odsto ispitanika smatra da ne mora.
Na pitanje treba li predsjednik države da ima veća ovlašćenja u vršenju vlasti 45 odsto građana odgovorilo je pozitivno, 42,3 odsto negativno, a 12,7 nema stav o tom pitanju.
Rezultati objavljenog istraživanja pokazali su da 48,8 odsto građana smatra da postoji zakonski okvir adekvatne kontrole rada Vlade i Skupštine i njihove odgovornosti za donešene odluke, dok 35,2 odsto da ne postoji, a 16 odsto nema stav.
Oko 60 odsto ispitanih ocijenilo je da političke partije u Crnoj Gori ne drže do predizbornih obećanja, 27,6 odsto vjeruje da drže obećanja, dok 12,1 nema stav.
Istraživanje je pokazalo da više od polovine građana, 55,3 odsto, smatra da Srpska pravoslavna crkva (SPC) treba da ima istu poziciju kao bilo koja vjerska zajednica, jer je Crna Gora građanska država, 30,2 odsto misli da SPC mora imati poseban status jer je većina njenih vjernika u Crnoj Gori, dok 14,5 odsto nema stav.
Više od polovine ispitanih, 52,2 odsti, vjeruje da su međunacionalni odnosi u Crnoj Gori dobri, ali da bi ih trebalo značajno unaprijediti, 12,7 ih smatra odličnim, a 30,6 odsto misli da su loši i da je to ozbiljan problem.
Na pitanje "u kojoj mjeri se policija bavi bezbjednosnim problemima koji Vas zabrinjavaju", 46,7 odsto je odgovorilo da se djelimično bavi, 19,3 odsto u potpunosti, 20,7 odsto da se uglavnom ne bavi, 10,2 odsto da se uopšte ne bavi.
Prema CGO, najviše građana kao glavni oslonac Crne Gore u spoljnoj politici vide Evropsku uniju, a zatim Srbiju, Rusiju i Sjedinjene Američke Države.
Prema ovom istraživanju, preko 50 posto građana smatra da su potrebne nove političke strukture koje Crnu Goru mogu uvesti u EU, 25,2 da ne trebaju, a 19,8 odsto nema stav o tome.
Kada je priznanje Kosova u pitanju, 46,8 odsto misli da Crna Gora treba da ostane na poziciji priznanja Kosova i da ostavi Srbiji i Kosovu da sami rješavanju svoje odnose, 32,2 da treba pružiti podršku normalizaciji odnosa između te dvije zemlje, dok 20,9 odsto mišljenja da nova Vlada treba da povuče priznanje Kosova.
Takođe, 69,9 odsto ispitanika smatra da crnogorske institucije mogu u potpunosti ili donekle da se izbore korupcijom i organizovanim kriminalom, dok 22,8 odsto smatra da ne mogu.
Blizu polovine ispitanih građana smatra da je izazovna ekonomska situacija u Crnoj Gori uzrokovana međunarodnim trendovima i posljedicama korona virusa, 41,9 odsto neodgovornim odlukama vlasti, a 8,3 odsto nema stav.
