Mnogi Amerikanci i dalje dovode u pitanje da li je predsednik Džo Bajden dovoljno snažno reagovao na ruski rat protiv Ukrajine, iako većina odobrava korake koje su SAD već preuzele, a malo njih želi da se američki vojnici uključe u sukob.
Anketa koju su sproveli Asošijeted pres i NORC Centar za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 54% Amerikanaca smatra da Bajden nije bio "dovoljno čvrst" u reagovanju na rusku invaziju na Ukrajinu. 36% misli da je njegov pristup ispravan, dok 8% smatra da je "previše čvrst."
Međutim, kako se rat produžio, želja Amerikanaca da se uključe u njega je donekle opala. 32% građana smatra da SAD treba da imaju veću ulogu u tom sukobu. To je manje od 40% Amerikanca koji su takav stav imali prošlog meseca, ali i dalje više u odnosu na 26% iz februara. 49% smatra da bi SAD trebalo da imaju manju ulogu u sukobu.
“Imajući u vidu potencijalni očaj predsednika Putina i ruskog rukovodstva, zbog vojnih gubitaka koje su do sada pretrpeli, niko od nas ne može da olako shvati pretnju njihovog mogućeg pribegavanja taktičkom nuklearnom oružju, ili nuklearnom oružju manje dometa", rekao je nedavno direktor CIA-e Vilijam Berns, u govoru na Institutu tehnologije u Džordžiji. Berns je dodao da "do sada, nismo videli mnogo praktičnih dokaza" o ruskoj nuklearnoj eskalaciji.
Bela kuća je odobrila isporuke oružja u vrednosti od više od 2 milijarde dolara, i predvodila u uvođenju zapadnih sankcija koje su teško pogodile rusku ekonomiju. Bajden je isključio slanje američkih vojnika - što je odluka koju podržava većina Amerikanaca.
SAD, međutim, nisu dozvolile slanje određenog oružja i odbrambenih sistema koje je tražila Ukrajina i uveli su rana ograničenja na razmenu obaveštajnih podataka, koja su tokom konflikta olabavljena.
Anketa i intervjui koji su rađeni posle istraživanja pokazuju da mnogi Amerikanci, reagujući na prizore ubijenih Ukrajinaca i ruskih snaga kako prema izveštajima vrše ratne zločine, žele da vide dodatne mere da bi se Putin zaustavio. Većina - 57% - kaže da je Putin dao naređenje vojnicima da vrše ratne zločine. Samo šest odsto smatra da nije, dok 36% kažu da nisu sigurni.
“Znam da mi nismo direktno odgovorni", kaže 35-godišnja Rejčel Renfro iz Nešvila u Tenesiju. "Ali uvek smo bili ti koji se uključuju u takve situacije i ne razumem zašto to sada ne radimo u većem obimu". Renfro bi volela da SAD prime još više izbeglica i pruže veću pomoć Ukrajini. "Slanje vojnika treba da bude apsolutno poslednja opcija", rekla je.
Mnogi Amerikanci se zalažu za američke sankcije Rusiji zbog invazije, slanje oružja Ukrajini i prijem ukrajinskih izbeglica u SAD. Više Amerikanaca podržava nego što se protivi razmeštanju američkih vojnika u istočnoj Evropi da bi podržali američke NATO saveznike u odgovoru na rusku invaziju, a oko dve trećine veruje da je članstvo u NATO dobro za SAD.
Međutim, podrška javnosti ne ide tako daleko da bude u prilog slanju američkih vojnika u Ukrajinu da se bore protiv ruskih snaga. Samo 22% Amerikanaca kažu da se zalažu za slanje vojnika da se bore protiv ruskih snaga, dok se 55% protivi. 23% kažu da se nisu ni za ni protiv.
Majkl Gonzales, 31-godišnji stanovnik Fort Kolinsa u Koloradu, kaže da je Bajdenov odgovor "otprilike ispravan" - pominjujući brojne sankcije protiv ruskih banaka, oligarha, vladinih zvaničnika i njihovih porodica.
“U savršenom svetu, voleo bih da odem tamo sa vojnicima", kaže Gonzales čiji je otac služio u kubanskoj vojsci a očuh bio privatni kontraktor za vreme američkog rata u Avganistanu. " “Međutim, ne mislim da treba da budemo svetski policajac i idemo svuda. Voleo bih da mogu da im pomognem, ali mi se već dugo borimo u raznim sukobima."
