Za dve ruske porodice aneksija Krima bila je prekretnica za odluku da svoj život nastave daleko od Rusije, u zapadnoj Srbiji.
Jedni su se nastanili u Loznici, drugi u Banji Koviljači. Pored razloga za odlazak iz Rusije, spojilo ih je i prijateljstvo koje su u Srbiji, u međuvremenu, razvili.
"U Rusiji su ljudi zbog novca izgubili slobodu." Ovim rečima počinje priču novinarka u penziji Tatjana Ribakova, koja je sa porodicom napustila Rusiju 2014. godine.
Okolinu Moskve zamenila je selom Runjani nadomak Loznice, na krajnjem zapadu Srbije, gde sada od novinarske penzije živi sa majkom.
"Za mene je prekretnica bila aneksija Krima u 2014. godini, jer zemlja ne može normalno da živi ako je u ratu. Ekonomija se ne može razvijati, ako je zemlja pod sankcijama, vi imate to iskustvo u bivšoj Jugoslaviji. Sankcije deluju sporo, ali one uvek pogoršavaju stanje. Što dalje to teže", objašnjava Ribakova.
Moskvu su, takođe 2014. godine, napustili Evelina i Vladimir Suvorov, preselivši se 30-ak kilometara od Loznice, u Banju Koviljaču.
Iako se u Rusiji nisu poznavali, sa Ribakovima se sada redovno posećuju i druže, a prijateljstvo se, kako navode, razvilo zbog istih razloga za emigraciju iz Rusije.
"Smatram, ako volite Putina i 'veliku majku Rusiju', onda je bolje da živite tamo i da trpite. Ne mogu reći da je volim, prestao sam. Nije to bila uzajamna ljubav. Gotovo je", priča Vladimir Suvorov.
Državljani Rusije se u sve većem broju sele u Srbiju, biraju unutrašnjost pre nego velike gradove u kojima je život umnogome skuplji.
A za Suvorove, Srbija je bila racionalan izbor.
"U Srbiju su dve godine pre nas došli naši prijatelji i tako smo saznali za tu priliku. Pre toga, nismo razmišljali o Srbiji", objašnjava Evelina Nesmova Suvorov.
"Srbija je za nas bila racionalan izbor, posle okupacije Krima", dodaje Vladimir.
Tokom svoje novinarske karijere Tatjana se bavila ekonomskim temama i radila za redakcije poput "Gazete", "Soveršeno sekretno", i "Ros Biznis Konsalting".
Međutim, nakon odlaska u penziju i preseljenja sina u Srbiju, Tatjana je odlučila da porodica opet bude na okupu.
"Dobra je ekologija, dobri ljudi, sličan jezik, pravoslavna je država, za mene je to važno jer sam vernik. Za mene je takođe važna i dobra hrana. Srpska jela... to je možda nešto najlepše na svetu", ističe Tatjana.
U centru Moskve Evelina i Vladimir su živeli natprosečno, ona kao sociolog i psiholog, a on kao televizijski radnik. Međutim, uskoro će Vladimir početi da gubi poslove, jer su ideološki zahtevi za rad bili u suprotnosti sa njegovim uverenjima.
"Posvađao sam se sa ministrom kulture Ruske Federacije i, faktički, izgubio mogućnost da radim u filmskoj industriji, jer sam napisao scenario koji je kategorički odbijen. Mene tretiraju kao neprijatelja naroda. Kada nemate posao u Rusiji i u Srbiji to nije ista stvar, ali radije ću da budem bez posla u Srbiji. Počeo sam da radim sa 14 godina i sada primam penziju koja iznosi 200 evra mesečno. Niko ovde ne veruje u to", priznaje Suvorov.
Za Rusiju tvrde da sve više liči na onu iz razdoblja Sovjetskog Saveza.
"Čini se da Rusija ponovo spušta 'gvozdenu zavesu' i mi, kao prvi talas emigracije, potpuno ćemo biti odsečeni od nje. Moramo se naviknuti na to. Da smo mogli nešto promeniti, mi bismo verovatno ostali u Rusiji. Pokušavali smo da nešto učinimo, ali nije uspelo. Kada ne možete da spasite sve, spasavajte sebe i svoje najdraže. Zato smo i otišli", zaključuje Vladimir Suvorov.
Da bi državljani Rusije dobili dozvolu za privremeni boravak u Srbiji, potrebno je da poseduju nekretninu, a za stalno boravište u Srbiji, treba da provedu više od pet godina.
Prema podacima koje je Radiju Slobodna Evropa dostavilo Odeljenje za strance MUP-a Loznica, na teritoriji opštine Loznica sa odobrenim privremenim boravkom trenutno se nalazi 55 državljana Ruske Federacije, dok odobreni stalni boravak ima 18 državljana.
VIDEO Od emigracije iz Rusije do prijateljstva u Srbiji