Epilog samita lidera Evropske unije, kada je reč o Zapadnom Balkanu, ni za jednu od šest zemalja sa tog područja – nije bio ohrabrujući.
Severna Makedonija i Albanija uskraćene su za otvaranje pristupnih pregovora, Kosovu je i dalje bez vizne liberalizacije, Bosna i Hercegovina bez statusa kandidata – dok su Srbija i Crna Gora ostale na dosadašnjoj koti.
Kada je reč o te dve države, a pogotovo Srbiji i njenom procesu evrointegracija, koji traje bezmalo deceniju, Srđan Cvijić – predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) – ukazuje da se tu, kako se izrazio radi o apsurdu situacije.
“Mi vidimo da formalno teče, čak je Srbija takozvana front runner, vodeća zemlja u tom procesu zajedno sa CG, ili odmah iza nje, kako bi se to moglo reći. Ali sa druge strane imamo ozbiljne probleme kada je reč o vladavini prava i ako mi sad vidimo kako sistem funkcioniše mi nećemo moći da zatvorimo pregovaračka poglavlja ako situacija ostane ovakva, niti da otvorimo dodatna. Ja mislim da ono što se desilo na kraju prošle godine se neće ponoviti, pogotovu ne u kontekstu gde se ne usklađujemo sa sankcijama EU kada je reč o ruskoj agresiji na Ukrajinu", smatra Cvijić.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je mogla da se ugleda na neke druge zemlje Zapadnog Balkana, Severnu Makedoniju pre svih, koja je uvela sankcije, ali je dan kasnije zatražila od EU pomoć u njihovoj implementaciji, tako da ih de fakto ih nije uvela.
Cvijić podseća na rezultate istraživanja javnog mnenja sprovedenog decembra 2021, prema kojima je 77 odsto građana Srbije antizapadno orijentisano, dok njih 47 procenata smatra da je Rusija najbliži saveznik Srbiji.
“Međutim, kada vi uporedite te rezultate sa političkom pripadnošću ispitanika, vidite jasno da na skali od 1 do 10, ljudi koji glasaju i podržavaju stranke vladajuće koalicije, daju Rusiji skoro devet poena, dok glasači opozicionih stranaka i neopredeljeni mnogo manje – oko pet, četiri, zeleno-leva koalici čak tri, tako da EU nije posebno popularna ni u jednoj grupi, ali postoji ozbiljna razlika – Rusi su popularni među glasačima vladajuće koalicije”, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje da je sadašnja vlast postala žrtva propagande “koju je sama zakuvala tokom deset godina koliko su na vlasti", kaže Cvijić - koji dodaje da je moguće da se zbog toga čeka sa formiranjem Vlade u Srbiji nakon opštih izbora.
"Da bi se ipak dalo vremena Rusima da se možda urazume ili da se nešto razreši na tom planu, pa da pritisak kada je reč o uvođenju sankcija ne bude toliki kao što je sada. Ali ja mislim da je to uzalud, ne toliko zbog te situacije tamo, nego zato što kad se jednom takvi režimi sankcija uvedu tu treba jako puno vremena da se oni ukinu i treba baš nešto epohalno da se desi sa druge strane", kaže sagovornik Glasa Amerike.
Upitan može li Srbija da izvuče korist od toga što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile od Brisela, Cvijić smatra da će se kroz nekoliko godina, kada te tri zemlje budu otvarale pregovore, jasnije govoriti i o kriterijumima, pre svega onim iz Kopenhagena i o uvođenju evropskog u domaća zakonodavstva.
I onda će se videti da je i Bosna i Hercegovina nekoliko svetlosnih godina ispred Ukrajine, kada je reč o implementaciji, kaže sagovornik Glasa Amerike.
“Ako vi gledate Transparensi, u njihovom godišnjem izveštaju o percepcijama korupcije – Ukrajina je daleko gora od većine zemalja Zapadnog Balkana. Ona je na 122 mestu od 180, znaći prilično loš rezultat. Dobar deo zemalja Zapadnog Balkana su među prvih 70-80, Bosna je tu loša, ona je 110-ta. A opet to su percepcije, ali hoću da vam kažem – kada se ratna dejstva smire, kada Ukrajina uđe u neki proces, a moraće da uđe, koji je isti kao ovaj naš, ja mislim da u tom smislu ima razloga za optimizam jer jedna CG, ili Makedonija, pa čak i Srbija, ako bi se u međuvremenu ta zarobljena država oslobodila, je daleko ispred", stav je Srđana Cvijića.
U tom kontekstu, kako smatra, Crna Gora ima puno razloga da se raduje.
“Mislim da su neki datumi kao 2025. godina makar za zatvaranje dobrog dela pregovaračkih klastera prilično realni u tom kontekstu. Nekim zemljama koje su ušle 2004. godine trebalo je 34 meseca da prebrode taj neki period koji sad ima CG. ja mislim da je to sasvim realno, gledajući rezultate prethodne dveÍ vlade. pogotovu ove nove sad”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Srđan Cvijić – predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).