“Srbija bi trebalo da ubrza korake na unapređenju svog evropskog puta, uključujući diverzifikaciju energetskih izvora – kako bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije i uskladila sopstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom”, saopšteno je iz Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.

Neimenovani portparol Stejt departmenta komentarisao je ishod nedavnog samita Evropske unije i predstavnika zemalja Zapadnog Balkana usredsređenog na perspektive pristupanja tog područja EU.

U tom procesu Severna Makedonija i Albanija uskraćene su za otvaranje pristupnih pregovora, Kosovo je i dalje bez vizne liberalizacije, Bosna i Hercegovina bez statusa kandidata, dok su Srbija i Crna Gora ostale na dosadašnjoj koti – bez vidljivog napretka usled iščekivanja sprovođenja temeljnijih reformi, ali i izvesnog zamora same Unije.

“Sjedinjene Države nastavljaju snažno da podržavaju cilj Srbije - članstvo u EU, za šta je potreban napredak u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije kroz dijalog čiji je posrednik Evropska unija”, navodi se dalje u odgovoru portparola Stejt departmenta – u trenutku kada je očigledno da je dijalog Kosova i Srbije, svojevrsni uslov njihove evroatlantske perspektive, u novoj blokadi.

Dodatna potvrda nesumnjivo bi mogla biti nova napetost nakon što su kosovske vlasti najavile da će od avgusta početi preregistracija vozila sa tablicama kosovskih gradova izdatih u Srbiji, ali i promena režima ulaska na Kosovo građana sa ličnim dokumentima Srbije – što je Vlada u Prištini označila merama reciprociteta prema Beogradu.

Nova trzavica među stranama koje o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa pregovaraju poslednjih najmanje 11 godina, događa se u trenutku višemesečne ruske agresije na Ukrajinu, koja je politički i ekonomski uzdrmala čitav svet.

To je ujedno i kontekst u kome Evropska unija prati situaciju na Balkanu, kaže za Glas Amerike Ana Pisonero Hernandez – portparolka Evropske komisije.

“Konstantno razgovaramo sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu o političkom i ekonomskom uticaju ruske agresije na Ukrajinu. Kad god je to moguće, posvećeni smo njihovom uključivanju u celokupan odgovor Evropske unije na rusku agresiju”, konstatuje Pisonero Hernanzez – ponavljajući da se od zemalja kandidata, poput Srbije, očekuje postepeno usklađivanje sa odlukama i stavovima EU u oblastima spoljne i bezbednosne politike.

“Evropska unija sa nestrpljenjem iščekuje da se sa predsednikom i sledećom Vladom, angažuje u svrsishodnom pokretanju stvari na putu sprovođenja strateške odluke Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji”, navodi se u odgovoru portparolke Evropske komisije za Glas Amerike.

Ipak, Srbija je i dalje jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja Rusiji nije uvela sankcije zbog rata koji je povela u Ukrajini, iako je u Ujedinjenim nacijama podržala najmanje tri rezolucije koje osuđuju rusku agresiju na tu zemlju.

Istovremeno, deluje i da se još nalazi daleko od formiranja izvršne vlasti i to tri meseca nakon održanih izbora. Zvanični rezultati aprilskog glasanja još nisu saopšteni, a pažnja čitave javnosti usmerena je na biralište u jednoj osnovnoj školi u selu Veliki Trnovac kod Bujanovca, na jugu Srbije, gde je glasanje organizovano pet puta.

Dok izgleda da je Srbija talac sopstvene spoljnopolitičke neodlučnosti i sporosti u reformama – drugi aspiranti, poput Severne Makedonije i Albanije, žrtve su protivljenja suseda Bugarske.

Iz Stejt departmenta za Glas Amerike podsećaju da je, kako navode, budućnost Zapadnog Balkana unutar Evropske unije.

“Njeno proširenje promoviše dugoročni mir, stabilnost i napredak u čitavom regionu”, podvlači neimenovani portparol Stejt departmenta – osvrćući se na konkretan primer dve države koje su sputane u pristupnom procesu.

“Sjedinjene Države snažno podržavaju integraciju Severne Makedonije i Albanije u Evropsku uniju. Uzimamo u obzir izjave lidera EU da će to ojačati evropsku i našu kolektivnu bezbednost. Obe zemlje preduzele su značajne korake da ostvare ovaj cilj i sada je potrebno da napreduju u pristupanju. S obzirom na to koliki je značaj procesa za zemlje regiona i Evrope - nadamo se da će se diplomatski napori nastaviti. Mi ćemo nastaviti da nudimo našu podršku u oblastima u kojima će to biti od pomoći”, precizirano je u odgovoru Stejt departmenta za Glas Amerike.

Uprkos učinku poslednjeg samita EU-Zapadni Balkan koji nije bio ohrabrujući - Ana Pisonero Hernandez uverava da je to područje prioritet za Uniju.

“Potpuno smo i nedvosmisleno posvećeni perspektivi članstva i unapređenju pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost celog Zapadnog Balkana leži u EU. Ruska agresija na Ukrajinu samo naglašava potrebu da se ubrza proces pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji”, naglašava portparolka Evropske komisije u pisanoj izjavi.

Istakla je i da pozdravlja francuske napore da se, kako je ukazala, hitno otvore zvanični pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

“Ali, naravno, odgovornost je na kraju na državama članicama. Pomno pratimo razvoj događaja i nastavljamo da ohrabrujemo Bugarsku i Severnu Makedoniju da prioritetno postignu obostrano prihvatljivo rešenje nerešenih bilateralnih pitanja. Potrebno je što pre pronaći rešenje koje bi doprinelo formalno otpočinjanje pristupnih pregovora”, ukazuje Ana Pisonero Hernandez.

Inače, francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak je izjavio da misli da je postignuto kompromisno rešenje u vezi sa pregovaračkim okvirom Severne Makedonije o članstvu u Evropskoj uniji - bez pružanja više detalja.

"Otvoreni Balkan" - pomoćno sredstvo ili klip u točkovima?

Ostvarenje ključnog cilja, punoporavno članstvo zapadnobalkanske šestorke u evropskoj političko-ekonomskoj zajednici, tokom godina potpomagalo je nekoliko regionalnih inicijativa čiji su pokretači bile uticajne evropske zemlje.

Jedna od njih bio je Berlinski proces – čiji je svojevrsni pokrovitelj bila Nemačka i bivša kancelarka Angela Merkel.

Poslednjih meseci ponajviše se govori o “Otvorenom Balkanu”, čiji su aktivni učesnici Albanija, Srbija i Severna Makedonija.

Preostala balkanska trojka, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora prevashodno je izražavala skepsu, koja je sada u slučaju Podgorice nešto manje izražena – pošto se od aktuelnog premijera Dritana Abazovića u poslednje vreme o njoj mogu čuti pozitivni tonovi.

“Snažne i inkluzivne regionalne inicijative kompatibilne sa Evropskom unijom, poput 'Otvorenog Balkana', kao i zajedničko regionalno tržište – temelj su za jačanje ekonomija Zapadnog Balkana i njegovog približavanja jedinstvenom evropskom tržištu”, komentar je portparola Stejt departmenta u vezi sa tom inicijativom.

“Sjedinjene Države podržavaju ove i druge komplementarne inicijative za zajedničko produbljivanje regionalne ekonomske saradnje i unapređenje evropskog puta Zapadnog Balkana. Bliža saradnja unutar tog područja privući će ulaganja u energetiku, bankarstvo, proizvodnju, usluge i druge sektore na tržište od 20 miliona obrazovanih radnika i klijenata u srcu Evrope”, dodao je u odgovoru.

Jedna od činjenica koja je nesumnjivo zbunila javnost je nedvosmislena podrška koju je “Otvorenom Balkanu” pružila i Rusija.

Na tu konstataciju iz Stejt departmenta Glas Amerike dobio je kratak odgovor.

“Rusija očigledno ne podržava proces pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i nastoji da uzrokuje podele u regionu”, zaključio je neimenovani portparol Sekretarijata za spoljne poslove Sjedinjenih Država.

U svom tumačenju inicijative “Otvoreni Balkan” portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez podsetila je da je Oliver Varhelji, komesar za proširenje i susedsku komisiju Evropske unije, prisustvovao junskom samitu održanom u Ohridu u Severnoj Makedoniji.

“Prisutne su bile i druge zainteresovane strane, uključujući i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara. Regionalne integracije, zasnovane na pravilima Unije, koje su istinski inkluzivne, mogu doneti opipljive koristi za Zapadni Balkan i Evropsku uniju”, ustvrdila je Pisonero Hernandez – dodavši da je za pohvalu to što su učesnici inicijative posvećeni promovisanju veće regionalne integracije.

“Ipak, ostaje jasno da će najviše koristi biti ukoliko u njoj učestvuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, dok prioritet ostaje napredovanje na zajedničkom regionalnom tržištu, inicijativa “Otvoreni Balkan” ima potencijal da ubrza ekonomsku integraciju regiona ukoliko se to čini na inkluzivan način i zasnovano na pravilima i normama EU i četiri pravila koja važe za slobodno i jedinstveno tržište Unije – koje je zaista inkluzivno”, rekla je Glasu Amerike portparolka Evropske komisije.

Takođe, ukazala je i da EK podstiče učesnike da iskoriste postojeće strukture, poput Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Saveta za regionalnu saradnju da bi se, kako navodi, obezbedili stručnost i znanje.

“Ekonomski i investicioni plan Evropske unije u iznosu od 30 milijardi evra sastavni je deo podrške zapadnom Balkanu na putu ka EU – koji je od koristi za region i Uniju. Uspešna regionalna ekonomska integracija pomoći će utiranje puta ka dubljoj ekonomskoj integraciji sa jedinstvenim tržištem EU i pomoći u postizanju krajnjeg cilja – što je članstvo u Evropskoj uniji”, zaključuje u pisanom odgovoru za Glas Amerike portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez.

Za sada ne deluje izvesno da će biti značajnijih iskoraka u pristupnom procesu zapadnobalkanskih zemalja Evropskoj uniji, uprkos iskazanoj senzibilnosti najznačajnijih igrača - same EU i njenog transatlantskog partnera Sjedinjenih Država u vezi sa tim pitanjem.

Pritom i dalje ostaje prisutno i strahovanje da bi prostor otvoren njihovom pasivnošću mogli iskoristiti destabilizujući akteri, Rusija i Kina, čiji se uticaj na području Zapadnog Balkana ne smanjuje.