“Rata neće biti” – glavna je poruka nakon susreta prvog čoveka zaduženog za Balkan u Stejt departmentu, Gabrijela Eskobara, sa članovima Predsedništva BiH, opozicionim političarima i drugim zvaničnicima u BiH. Analitičari u Beogradu ocenjuju da u BiH nije ni bilo “realnog potencijala za rat”, a Eskobarov dolazak tumače kao želju SAD da ponovo budu snažan faktor u Bosni i Hercegovini. Za sastanak Eskobara sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom kažu da su “obojica dobila ono što su hteli da čuju” i da tek treba da se vidi jesu li zaista pomirili stavove.
Odlazak Eskobara u BiH, uprkos tome što Amerika za tu zemlju već ima specijalnog izaslanika Metjua Palmera (nekadašnjeg zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD, sada zaduženog za izbornu reformu u BiH) znači da Vašington potvrđuje svoj angažman na Zapadnom Balkanu i važnost očuivanja mira.
“Apsolutno je fokus SAD, kad je region Zapadnog Balkana trenutno u pitanju, usredsređen na rešavanje prilika unutar BiH i vidimo da je ova dvodnevna Eskobarova poseta, koja se nastavila i danas posetom Banjaluci, na neki način rezultirala nekom vrstom smirivanja tenzija u bosanskohercegovačkom društvu”, kaže za Glas Amerike Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku FPN.
Sa geopolitičke tačke gledišta, Amerika želi da se vrati u BiH gde neki drugi faktori trenutno imaju značajniju ulogu – poput Rusije, Turske i EU i gde se dešava situacija “pomalo autonomna u odnosu na SAD”, napominje politički analitičar Cvijetin Milivojević. Zato je, kaže, bilo važno da SAD pošalju visokog fukncionera kao što je Eskobar.
„Turska, iako članica NATO-a, vodi svoju autonomnu politiku u BiH. Kao što imate uticaj nesporan Srbije i Hrvatske na srpske i hrvatske predstavnike u BiH, tako imate i nesporan turski uticaj na bošnjačku političku elitu. Po svoje mišljenje, gospodin Izetbegović malo, malo pa ide u Ankaru. Otopljavanju i odnosi Rusije i Turske, dve zemlje imaju dve jasne interesne zone u BiH i ne spore se s tim – zna se da su Rusi patron Srba u BiH, a da je Ankara patron Bošnjaka“.
Milivojević smatra da su Amerikanci, zbog uticaja svih ovih zemalja, shvatili da „neprijatelj broj jedan“ nije srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, sa kojim se Gabrijel Eskobar na kraju ipak sastao.
Zvaničnik Stejt departmenta je poručio da je „sastanak sa Dodikom bio produktivan“ i da je otvorena mogućnost da se povuku odluke o prenosu nadležnosti sa nivoa Federacije BiH na nivo Republike Srpske. Sa druge strane, Milorad Dodik je rekao da će Banjaluka nastaviti sa prenosom nadležnosti sa države na entitet. Dodik je ranije najavio da će Republika Srpska povući saglasnosti oko formiranja Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog veća i Uprave za direktno oporezivanje BiH, a ranije je najavio i mogućnost formiranja vojske RS.
„I jedan i drugi su izvukli ono što su hteli da dobiju: Eskobar je izvukao od Dodika da mu ne pada na pamet nikakav rat i ko priziva rat dabogda mu bio u kući i avliji, a Dodik je dobio ono što je hteo – konstatovana je činjenica da je Dejton sveta knjiga… Dodik je rekao: trajaće 6 meseci poništavanje onoga što smo dali kao saglasnost od 2002. na ovamo, kao prenos nadležnosti sa entiteta, iz čega je Eskobar čuo samo ono što mu odgovara – da se Dodik preispituje“, kaže Cvijetin Milivojević.
Moskva, ne Beograd, ključni saveznik Dodika
Sagovornici Glasa Amerike saglasni su u oceni da režim u Beogradu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nije glavni oslonac srpskog člana Predsedništva BiH, već da je to Rusija.
Cvijetin Milivojević podseća da je Dodik „prošao“ kroz različite vlasti u Srbiji sa kojima je uvek bio blizak, ali da za ovo što želi – da što više nadležnosti prebaci entitetu – garant nije Srbija.
„On za to nema apsolutnu podršku Vučića, ali ima očiglednu podršku Rusije i igra na tu kartu“.
Đukanović podseća da je Rusija snažno pozicionirana u Republici Srpskoj pre svega kroz energetski sektor, što se „prelilo“ i na političku sferu.
“U ovom trenutku Dodik je sasvim sigurno veoma blizak sa vlastima u Moskvi, i na neki način on pokušava da tu svoju agendu unutar BiH uskladi sa onim što Ruska Federacija na neki način očekuje od njega i gde Ruska Federacija pokušava svoju ulogu na Zapadnom Balkanu da ponovno osnaži. Videćemo koliko će u tome imati uspeha”, ističe Đukanović i napominje da je zbog velikog broja zainteresovanih aktera, ovo “najveća kriza od potpisivanja Dejtonskog sporazuma”.
A koja je uloga EU?
Proširenje nije u poslednje vreme na agendi Brisela. Sa druge strane, SAD ponavljaju da Zapadni Balkan, uključujući i BiH, treba što pre da bude integrisan u EU.
“SAD su svesne da bez ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU nema pune stabilizacije prilika u ovom delu Evrope. I na neki način, u ovom trenutku pokušava, videli smo i kroz izjave članova Predsedništva BiH nakon održanih sastanaka sa Eskobarom, da promoviše značajniju regionalnu ekonomsku saradnju i videli smo to podvlačenje koncepta Otvorenog Balkana u svim razgovorima koje je Eskobar imao sa tamošnjim zvaničnicima, imajući u vidu da BiH još uvek ne participira u ovom trojnom regionalnom aranžmanu. Čini mi se da SAD pokušavaju da utiču na to da dođe do jednog ekonomskog povezivanja u regionu, otvaranja granica, prevazilaženja nasleđa prošlosti, smatrajući verovatno da u tom ambijentu se i određeni regionalni problemi lakše mogu rešiti”, zaključuje Dragan Đukanović.