Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenl u danas objavljenom izveštaju kritikuje UNMIK zbog, kako ističe, neuspeha te misije da istraži slučajeve otmica i ubistva kosovskih Srba posle konflikta 1998. i 1999. godine. U izveštaju se ocenjuje da je neuspeh UNMIK-a da istraži rasprostranjene napade na civilno stanovništvo doprineo tome da na Kosovu prevlada klima nekažnjivosti.
Izveštaj Amnesti Internešnela zasnovan je na inicijalnim nalazima komisije za ljudska prava, koju je uspostavio sam UNMIK da istraži žalbe osoba koje smatraju da je civilna misija UN na Kosovu narušila njihova prava.
Od početka ove godine, komisija je od 150 primljenih slučajeva razmotrila 20, a u 19 je utvrdjeno da je UNMIK narušio prava rodjaka otetih osoba, tako što nije sproveo adekvatnu istragu, ističe Šon Džons, stručnjak Amnesti Internešnela za Kosovo.
Na pitanje novinara albanske redakcije Glasa Amerike da li je u pitanju bio nedostatak sredstava za istragu, ili izostanak političke volje, ona kaže da je teško utvrditi tačne razloge.
“UNMIK je u svoju odbranu rekao da su imali teškoće u uspostavljanju vladavine zakona i radu policije na Kosovu. Medjutim, UNMIK je doveden na Kosovo da štiti ljudska prava. Na osnovu slučajeva kosovskih Srba koje smo razmotrili, o kojima se izjašnjava savetodavna komisija za ljudska prava, ali i u slučajevima kosovskih Albanaca čiji su rodjake otele srpske snage, mi smo utvrdili veoma sličan obrazac. Ljudi su prijavljivali nestanak članova porodice, obično prvo KFOR-u, onda je ta informacija predata Crvenom krstu koji bi otvorio zahtev o istrazi, i u svakom slučaju koji smo razmotrili te prijave su podnete do novembra 1999, kada je UNMIK imao jedinicu za nestala lica, a onda i istražnu jedinicu da se bavi tim zločinima. Naš utisak je da to nisu bile kompetentne istrage", rekao je Džons.
Dragan Odalović, čiji je sin Andrija bio medju 14 žetelaca ubijenih u selu Staro Gracko u junu 1999. kaže da UNMIK nikada nije pronašao odogovorne.
“Nama od tog dana do sada su snage UN, komisije, policija, ispitivanja. Ja sam sigurno barem 50, 60 izjava davao, istinu koju sam ja jedini očevidac video i doživeo taj zločin, i nikad do sada nije ništa otkriveno od njih, od tih UN-a", kaže Odalović.
Na pitanje da li su otmice i ubistva srpskih civila posle konflikta 1998. i 1999. bili odmazda za prethodne zločine srpskih snaga nad kosovskim Albancima, Šon Džons smatra da je uprkos takvom kontekstu reč o zločinima protiv čovečnosti.
“Mislim da možemo da ih nazovemo kršenjem ljudskih prava iz odmazde, očigledno je da su obe strane kršile ljudska prava, i znamo da postoji veliki broj kosovskih Albanaca koje su otele srpske snage i čija tela, bar polovina, još nisu nadjena. Može se reći da je to bila odmazda, ali se čini da je organizovana na sistematskim osnovama, rasprostranjena širom Kosova, i mada su se dogodili u većini slučajeva posle perioda oružanog konflikta, mi bismo to opisali kao zločin protiv čovečnosti i tražimo da bude istraženo kao takav zločin", navodi Džons.
Izveštaj Amnesti Internšenel doneo je odredjenu satisfakciju članovima porodica žrtava.
“Možda je malo nesuvisli izraz da smo mi sad na neki način zadovoljni, da se ipak istina polako čuje, i da neko osim nas na to reaguje. Raduje nas, ako smem tako da kažem, da se i medjunarodna javnost polako pomera i stiže do toga da Albanci nisu jedine žrtve na Kosovu i Metohiji", kaže članica udruženja porodica otetih i ubijenih na Kosovu, Gordana Đikanović.
Amnesti Internšnel naglašava da zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju sa pravnog stanovišta. Iako UNMIK od 2008. kada je predao nadležnost Euleksu, nije zadužen za same istrage posleratnih otmica i ubistava, Amnesti smatra da misija mora da preuzme odgovornost za svoj rad u prethodnom periodu i obezbedi adekvatnu odštetu porodicama nestalih osoba zbog duševnog bola koji su pretrpeli ne znajući sudbinu svojih najbližih.
Izveštaj Amnesti Internešnela zasnovan je na inicijalnim nalazima komisije za ljudska prava, koju je uspostavio sam UNMIK da istraži žalbe osoba koje smatraju da je civilna misija UN na Kosovu narušila njihova prava.
Od početka ove godine, komisija je od 150 primljenih slučajeva razmotrila 20, a u 19 je utvrdjeno da je UNMIK narušio prava rodjaka otetih osoba, tako što nije sproveo adekvatnu istragu, ističe Šon Džons, stručnjak Amnesti Internešnela za Kosovo.
Na pitanje novinara albanske redakcije Glasa Amerike da li je u pitanju bio nedostatak sredstava za istragu, ili izostanak političke volje, ona kaže da je teško utvrditi tačne razloge.
“UNMIK je u svoju odbranu rekao da su imali teškoće u uspostavljanju vladavine zakona i radu policije na Kosovu. Medjutim, UNMIK je doveden na Kosovo da štiti ljudska prava. Na osnovu slučajeva kosovskih Srba koje smo razmotrili, o kojima se izjašnjava savetodavna komisija za ljudska prava, ali i u slučajevima kosovskih Albanaca čiji su rodjake otele srpske snage, mi smo utvrdili veoma sličan obrazac. Ljudi su prijavljivali nestanak članova porodice, obično prvo KFOR-u, onda je ta informacija predata Crvenom krstu koji bi otvorio zahtev o istrazi, i u svakom slučaju koji smo razmotrili te prijave su podnete do novembra 1999, kada je UNMIK imao jedinicu za nestala lica, a onda i istražnu jedinicu da se bavi tim zločinima. Naš utisak je da to nisu bile kompetentne istrage", rekao je Džons.
Dragan Odalović, čiji je sin Andrija bio medju 14 žetelaca ubijenih u selu Staro Gracko u junu 1999. kaže da UNMIK nikada nije pronašao odogovorne.
“Nama od tog dana do sada su snage UN, komisije, policija, ispitivanja. Ja sam sigurno barem 50, 60 izjava davao, istinu koju sam ja jedini očevidac video i doživeo taj zločin, i nikad do sada nije ništa otkriveno od njih, od tih UN-a", kaže Odalović.
Na pitanje da li su otmice i ubistva srpskih civila posle konflikta 1998. i 1999. bili odmazda za prethodne zločine srpskih snaga nad kosovskim Albancima, Šon Džons smatra da je uprkos takvom kontekstu reč o zločinima protiv čovečnosti.
“Mislim da možemo da ih nazovemo kršenjem ljudskih prava iz odmazde, očigledno je da su obe strane kršile ljudska prava, i znamo da postoji veliki broj kosovskih Albanaca koje su otele srpske snage i čija tela, bar polovina, još nisu nadjena. Može se reći da je to bila odmazda, ali se čini da je organizovana na sistematskim osnovama, rasprostranjena širom Kosova, i mada su se dogodili u većini slučajeva posle perioda oružanog konflikta, mi bismo to opisali kao zločin protiv čovečnosti i tražimo da bude istraženo kao takav zločin", navodi Džons.
Izveštaj Amnesti Internšenel doneo je odredjenu satisfakciju članovima porodica žrtava.
“Možda je malo nesuvisli izraz da smo mi sad na neki način zadovoljni, da se ipak istina polako čuje, i da neko osim nas na to reaguje. Raduje nas, ako smem tako da kažem, da se i medjunarodna javnost polako pomera i stiže do toga da Albanci nisu jedine žrtve na Kosovu i Metohiji", kaže članica udruženja porodica otetih i ubijenih na Kosovu, Gordana Đikanović.
Amnesti Internšnel naglašava da zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju sa pravnog stanovišta. Iako UNMIK od 2008. kada je predao nadležnost Euleksu, nije zadužen za same istrage posleratnih otmica i ubistava, Amnesti smatra da misija mora da preuzme odgovornost za svoj rad u prethodnom periodu i obezbedi adekvatnu odštetu porodicama nestalih osoba zbog duševnog bola koji su pretrpeli ne znajući sudbinu svojih najbližih.