Međunarodna organizacija za zaštitu ljudska prava Amnesti internešenel konstatovala je u najnovijem izveštaju da je Srbija nastavila suđenja za ratne zločine, ali da nije učinila veliki napredak u rasvetljavanju sudbine nestalih od rata 1999, a među problemima je navela i raseljavanje Roma, napade na borce za ljudska prava i nedovoljnu primenu zakona i preventivnih mehanizama koji štite prava građana.
Amnesti internešenel podseća da je Srbija u novembru učinila novi korak ka članstvu u EU odlukom Evropske komisije da pošalje upitnik kako bi procenila spremnost Srbije za sticanje statusa kandidata ali da je taj napredak i dalje uslovljen saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom
Organizacija navodi i da je Skupština Srbije usvojila rezoluciju o Srebrenici, osudivši zločine protiv muslimanskog stanovništva u julu 1995. i izvinila se porodicama, ali podseća da taj zločin nije označila kao genocid.
Nasilno iseljavanje Roma iz njihovog dugogodišnjeg naselja u Beogradu, smatra se jednom od ozbiljnijih problema u prošloj godini. Amnesti ocenjuje i da su borci za ljudska prava u Srbiji i dalje izloženi pretnjama, napadima i govoru mržnje i napominje da je napadnut I novinar nedeljnika Vreme Teofil Pančić, ali da su njegovi napadači kasnije uhapšeni.
Organizacija podseća i da je u Beogradu održana prva Parada ponosa od 2001. u kojoj je bilo angažovano 5.000 policajaca da zaštiti 1000 učesnika od oko 6500 hiljada onih koji su ih napadali. U sukobima su, podseća Amnesti Internešenel, ranjena 124 policajca. Ukupno 294 demonstranta su uhapšena, a šteta izazvana njihovim divljanjem procjenjena je na više od 10 miliona eura.
Na Kosovu je još uvek raširena diskriminacija protiv nealbanskih manjina, međuetnički sukobi su izraženi, posebno na severu, a korupcija, organizovani kriminal i slabo pravosuđe predstavljaju razlog za zabrinutost, ocenjuje Amnesti Internešenel .
U izveštaju, koji Kosovo tretira kao deo Srbije, podseća se i na izveštaj Dika Martija o trgovini organa na Kosovu. Amnesti ističe i da je Evropska komisija u novembru 2010. izrazila zabrinutost zbog korupcije i organizovanog kriminala, slabog pravosuđa i nedostatka slobode medija na Kosovu.
U izveštaju se navodi i ocena Euleksa da je domaći pravosudni sistem na Kosovu i dalje "slab i izložen političkom uticaju." Uz to, "sudije i svedoci su izloženi pretnjama, a zaštitni mehanizmi se retko primenjuju," ukazuje organizacija.
Po oceni AI, na Kosovu je i dalje raširena diskriminacija protiv nealbanskih manjina, a incidenti međuetničkong nasilja između Kosovskih Srba i Albanaca su naročito izraženi na severu i često podstaknuti političkim događajima.
Romi, Aškalije i Egipćani su, kako se navodi, izloženi kumulativnoj diskriminaciji, mnogi i dalje nemaju lična dokumenta, a prisutna je i diskriminacija prema ženama i gej populaciji.
U delu izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se da su nastavljena procesuiranja ratnih zločina protiv vojnika i policajaca niskog ranga i da su retki slučajevi podizanja optužnica protiv visokih zvaničnika. Nekoliko novinara i nevladinih aktivista je zastrašivano, a socijalna i ekonomska prava Roma su zanemarivana, ističe Amnesti..
Organizacija za zaštitu ljudskih prava podseća da je krajem 2010. Crnoj Gori dodijeljen status kandidata za članstvo u EU, uz napomenu da treba ojačati borbu protiv organizovanog kriminala te osigurati slobodu govora.
Podseća se i da je na osnovu sporazuma o ekstradiciji potpisanog u oktobru, Beograd uhapsio petoricu koje Crna Gora tereti za napad na Dubrovnik te da je donesena i prvostepena presuda u slučaju deportacije izbjeglica iz Bosne i Hercegovine.
Amnesti Interenešenel navodi I da su dalje prisutne prijetnje protiv novinara i pojedinih nevladinih organizacija.
U julu 2010. usvojen je antidiskriminatorski zakon koji osigurava zaštitu lezbijki, gej populacije, biseksualaca i transvestita, iako je, kako ukazuje Amnesti, ministar za ljudska i manjinska prava izneo homofobične komentare tokom parlamentarne rasprave.