Kada je imao oko 25 godina, Metju Van Dajk je i dalje živeo sa svojom majkom. U pokušaju da promeni život, on je kupio motor i krenuo sa njim na put po arapskom svetu – snimajući se usput, i idejom da od video materijala napravi avanturistički film o putovanju. Ali, u isto vreme počelo je Arapsko proleće.
“Tokom proputavanja sam stekao prijatelje u Libiji 2008. godine, i kada je revolucija počela bio sam u kontaktu sa njima preko interneta i telefonom. Pričali su mi šta se dešavalo njihovim prijateljima i porodicama, a ja sam shvatio da mi je stalo do tih ljudi i tog mesta, te nisam mogao da sedim kod kuće skrštenih ruku dok su oni prolazili krot to”.
On se ubrzo nakon toga pridružio pobunjenicima, zatim je bio ranjen i završio kao zatvorenik. Proveo je gotovo 6 meseci u jednom od Gadafijevih najozloglašenijih zatvora i mislio je da će tamo ostati zauvek – u slučaju da ne bude pogubljen. Pošto je uspeo da pobegne iz zatvora, imao je samo jednu misao:
“Naravno, želeo sam da se vratim na prvu liniju fronta. Ništa se zapravo nije promenilo, jer kada sam stigao u Libiju rekao sam muškarcima s kojima sam bio da ću ostati dok Libija ne postane slobodna zemlja, a s obzirom da me je majka vaspitala da ispunjavam svoja obećanja, hteo sam da ostanem dok svi drugi ratni zatvorenici u zemlji ne budu oslobođeni, nisam hteo da odem pre nego što pobedimo”.
Van Dajk je nastavio da snima svoje i doživljaje drugih boraca, koji su takođe koristili svoje mobilne telefone za postavljanje fotografija na Fejsbuk. To je bio prvi rat koji je bio dokumentovan u realnom vremenu od strane ratnika.
“Moja osnovna dužnost kao ratnika bila je oružje, ne kamera, ali kada bi se borbe smirile ili bi se pojavila mogućnost da se i snima, ja sam to radio kako bi momci jednog dana mogli da pokažu svojoj deci kako su pobedili Gadafija, a i da bih dokumentovao istoriju, mada i iz navike da uvek pripremim kameru za snimanje za kasnije”.
Kada se revolucija u Libiji završila, on je udružio snage sa rediteljem Maršalom Kurijem kako bi napravio ovaj film – koji više nije bio jednostavna avanturistička priča o putovanju. Film “Point and Shoot” je ovog proleća osvojio prvu nagradu za najbolji dokumentarni film na filmskom festivalu u Njujorku, Trajbeka. Van Dajk je u međuvremenu napravio kratki film pod nazivom “Not Anymore” o revoluciji u Siriji. Trenutno radi kao nezavisni strateg za grupe koje se bore protiv sirijskog predsednika Bašara al-Asada i pripadnika grupe Islamska država, ili skraćeno ISIS.
“Koristim sva iskustva koja sam stekao tokom godina putovanja po svim zemljama, pogotovo u Libiji i pronalazim nove i kreativne načine da to primenim u borbi, trenutno najviše protiv ISIS-a”.
Dok “Point and Shoot” počinje da se prikazuje u američkim bioskopima, Van Dajk planira svoje sledeće putovanje na Bliski istok – tačnije Irak, sa 15 hiljada dolara sakupljenih za humanitarnu pomoć tamošnjim Kurdima.