Desetine građana sporadično su se okupljale pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Država, najvišom federalnom sudskom instancom koja je ukinula ustavno pravo na abortus u zemlji, u danima nakon odluke koja je uzburkala američku javnost.
Pojedine pristalice i protivnici presude ulazili su u rasprave u vezi sa odlukom Vrhovnog suda, koristeći gotovo identične argumente u odbrani stavova za ili protiv prekida trudnoće.
Na obe strane moglo se čuti da je suština u zaštiti ljudskih prava, brizi o ženama i društvu uopšte, dok je bilo reči i o odbrani prava na život – glavnog argumenta dela američkog društva koji se žustro protivi pravu na prekid trudnoće.
“Došla sam da podržim našu generaciju i devojke posle nas, kao i žene kojima manjka finansijske stabilnosti ili prilika da podižu dete. Zaista mislim da bi im trebal omogućiti da odaberu ono što žele. Ne bi trebalo da budu prisiljene na nešto što nisu u mogućnosti da učine i stave dete u užasnu situaciju”, kaže Stela – stanovnica Vašingtona koja se pred Vrhovnim sudom našla iz uverenja da svako ljudsko biće ima pravo na izbor u vezi sa svojim telom.
Brojne javne ličnosti iz političke, društvene i sfere kulture su tokom prethodna tri dana izrazile oštro neslaganje sa odlukom američkog Vrhovnog suda – tvrdeći da je reč o napadu i ukidanju elementarnih ljudskih prava, dok je sa druge strane konzervativniji deo društva odluku suda tumačio kao, kako su navodili, generacijsku pobedu za život.
Rebeka, sa kojom je Glas Amerike razgovorao pred Vrhovnim sudom, međutim, upravo strahuje za živote.
"Ljudi bi mogli da stradaju. I stradaće, svi govore da ovo neće zaustaviti abortus, već isključivo bezbedan prekid trudnoće. Na marginama će postojati sumnjive klinike koje će ih sprovoditi - a to nije način za pružanje bezbednog medicinskog tretmana u bilo koje svrhe“, kaže ona.
Posle prvobitnih žestokih kritika aktivista za zaštitu ljudskih prava i liberalnijeg dela američke javnosti i slavlja konzervativaca i protivnika prekida trudnoće kao ustavnog prava sada, kako se čini, kreće nova rasprava o tome šta učiniti dalje da bi se zaštitile žene kojima će biti onemogućeno pravo – donedavno zaštićeno ustavom.
„Ljudi smatraju da nazadujemo. Nisam saglasna sa tim. Tokom medicinske procedure abortusa - beba napušta telo. Kada je već tako radije bih da bude živa nego u komadima. Takođe, postoji usvajanje, hraniteljske porodice kao i druge opcije“, smatra Fejt – koja se deklariše protivnicom abortusa.
Stavljanjem van snage presude u slučaju Rou protiv Vejda iz 1973, kojom je legalizovan abortus širom zemlje, nadležnost u vezi sa tim pitanjem se sa federalnog nivoa prebacuje u ingerencije država.
Izvesno je da postoji veliki broj američkih država koje su, ili će odluku najviše federalne sudske instance, iskoristiti kako bi pooštrile kriterijume ili potpuno zabranile abortus na svojoj teritoriji.
Više ih je od deset, poput Misisipija, Arkanzasa, Ajdaha i Teksasa i drugih u kojima bi za prekid trudnoće mogle biti propisane višegodišnje zatvorske i novčane kazne, uz izuzetak u pojedinim slučajevima u kojima bi abortus bio dozvoljen u slučaju ugroženosti života majke ili ukoliko je uzrok trudnoće silovanje.
„Mislim da nasilje prema drugom ljudskom biću ne bi smelo smatrati ljudskim pravom. Abortus je nečije ubistvo. Zaustavlja kucanje srca, okončava život. Shvatam da mnoštvo ljudi želi da abortus bude smatran pravom ali, ne može biti tumačen tako, ako nekoga istovremeno lišava prava“, stav je Herba – jednog od okupljenih koji podržava nedavni stav Vrhovnog suda.
Deo javnosti licitira i da je američko društvo, zbog ovakvih i sličnih odluka, počelo da se kreće unazad – u period kada su ljudska prava i slobode građana, pa tako i žena, bila ugrožena.
"Ne samo što se pogoršava situacija za žene, već se stanje naših građanskih prava i njihovo tumačenje na osnovu odluka Vrhovnog suda unazađuju za 150 godina“, kaže Karter - koji je pred zdanje Vrhovnog suda došao sa nekoliko prijateljica.
„Vraćamo se na isto mesto na kom smo bili ranije“, zaključuje Stela – nezadovoljna zbog, kako kaže, uzurpacije elementarnih građanskih prava.
Takođe, deo američke javnosti nedavnu odluku Vrhovnog suda u vezi sa abortusom vidi kao svojevrsno nasleđe Donalda Trampa – i primenu vrednosti za koje se radikalnija konzervativna i republikanska struja zalagala tokom njegovog mandata.
Nekoliko dana pre brisanja abortusa kao ustavne kategorije, Sud je svojom odlukom proširio prava na nošenje oružja u Americi i to u mesecu u kom je, između ostalog, u teksaškoj školi Juvalde ubijeno 19 učenika i dvoje nastavnika.
Vrhovni sud je tu odluku doneo u nedelji u kojoj je predsednik Džo Bajden potpisao predlog zakona koji će pooštriti uslove za kupovinu i nabavku oružja, posle godina neuspešnih pokušaja.
Prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti u 2020. godini od posledica povreda nanetih oružjem preminulo je više od 45.000 ljudi.
Oružje i njegova kontrola, poput abortusa, jedna je u nizu tema koje simbolizuju podeljenost američkog društva.
