Bivša članica Predstavničkog doma Tulsi Gabard, kandidatkinja predsednika Donalda Trampa za direktorku Nacionalnih obaveštajnih službi, u četvrtak je na pretresu u Senatu odbacila kritike svojih ranijih izjava o Rusiji i Siriji, i pravdala promjenu stava o vladinim programima za nadzor.
Tokom pretresa suočila se sa kritikama zbog toga što je branila bivšeg saradnika Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvarda Snoudena, optuženog za razotkrivanje velikog broja tajnih podataka, kao i komentara tumačenih da su izražavali podršku Rusiji.
Gabard je tokom izlaganja istakla da će zaštiti uzbunjivače ukoliko Senat podrži njenu nominaciju.
"Nijedna zemlja, grupa ili pojedinac neće uticati na pružanje adekvatnih obaveštajnih informacija - kako bi se donosile najbolje političke odluke u vezi sa bezbednošću i slobodom američkih građana", rekla je Gabard tokom pretresa.
Republikanci i demokrate izrazili su sumnju u pogledu kandidature Gabard, bivše članice Demokratske stranke i ratne veteranke koja nema veliko iskustvo kada je reč o obaveštajnim pitanjima, za direktorku kancelarije koja nadgleda svih 18 američkih obaveštajnih službi.
Senator Tom Koton, republikanski senator i predsedavajući senatskog Odbora za obaveštajna pitanja, rekao je međutim da podržava nominaciju Gabard i pre nego što je u četvrtak počeo pretres o potvrdi njene nominacije.
To ipak ne znači da će Gabard imati podršku odbora u kojem je devet republikanaca i osam demokrata. Dovoljan je samo jedan republikanski glas protiv kandidature Gabard da se Koton primora da nominaciju prosledi punom sastavu Senata na razmatranje, bez podrške odbora.
Gabard je napustila Demokratsku stranku 2022. godine. Podržala je Trampa i postala članica Republikanske stranke 2024. godine.
Senatori su kazali da žele da ispitaju Gabard o njenim, kako se smatra, pozitivnim stavovima o Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine, te o njenom protivljenju američkoj vojnoj intervenciji u Siriji i sastanku sa svrgnutim predsednikom Bašarom al-Asadom 2017. godine kada je bio pod američkim sankcijama.
"Krivili ste NATO za rusku invaziju Ukrajine 2022. godine. Odbacili ste zaključak da je Asad koristio hemijsko oružje u Siriji", rekao je demokratski senator Mark Vorner, potpredsednik Odbora za obaveštajna pitanja, i dodao da ima ozbiljna pitanja o procenama Gabard.
Tokom pretresa, Gabard je rekla da je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat u Ukrajini, ali nije odgovorila na pitanje da li Rusiju smatra pretnjom za Ameriku.
Dok je bila članica Predstavničkog doma, Gabard je predložila zakon kojim bi bile odbačene optužbe protiv Edvarda Snoudena, bivšeg vladinog kontraktora koji je procureo hiljade dokumenata Nacionalne bezbednosne agencije a zatim pobegao u Rusiju.
Mnogi republikanci, među kojima je i Koton, oštro su kritikovali Snoudena kao lažova i izdajnika i poručivali da bi trebalo da "trune u zatvoru".
Gabard je na pretresu više puta rekla da je Snouden prekršio zakon, ali je odbila da odgovori na Vornerovo pitanje da li ga i dalje smatra herojem.
"Činnjenica je da je on, iako je prekršio zakon, objavio informacije koje su razotkrile nelegalne i neustavne programe u našoj vladi, što je dovelo do ozbiljnih reformi", rekla je Gabard.
Nije međutim odgovorila na pitanja senatora da li Snoudena smatra izdajnikom.
"Usredsređena sam na budućnost i kako možemo da sprečimo da se tako nešto ponovi", rekla je u odgovoru na pitanje republikanskog senatora Džejmsa Lenkforda.
Koton je u uvodnom izlaganju priznao da su neki od stavova Gabard "nekonvencionalni" ali da je to možda "potrebno Vašingtonu".
Gabart, koja se kandidovala za nominaciju Demokratske stranke na predsedničkim izborima 2020. godine, bila je kritičarka podrške Bajdenove administracije Ukrajini, i dovodila u pitanje slanje pomoći ukrajinskim trupama umesto korišćenja tih resursa za domaće potrebe.
"Ovaj rat i patnja mogli su se lako izbeći da su Bajdenova administracija i NATO jednostavno priznali legitimnu zabrinutost Rusije za bezbednost", rekla je Gabard kad je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu 2022.
Objavljujući nominaciju Gabard, američki predsednik Donald Tramp je rekao da će ona "doneti neustrašivi duh, koji je definisao njenu slavnu karijeru, u našu obaveštajnu zajednicu, zalažući se za naša ustavna prava i mir kroz snagu".
Trampova Republikanska stranka ima većinu u Senatu od 53 prema 47.
Kaš Patel: FBI je izgubio poverenje javnosti
U četvrtak je održan i pretres za potvrdu Kaša Patela, kandidata predsednika Donalda Trampa za novog direktora Federalnog istražnog biroa (FBI). Patel je nastojao da se prikaže kao pravi lider za agenciju za koju kaže da je izgubila poverenje javnosti. Senatorima je obećao da će biti posvećen pravednosti i transparentnosti ako bude potvrđen za direktora biroa.
Skeptične demokrate u Senatu postavljale su pitanja Patelu o njegovoj lojalnosti predsedniku i deklarisanoj želji da reformiše biro. Pre nego što je nominovan za direktora FBI, Patel je glasno kritikovao biro zbog istraga predsednikovih aktivnosti, i rekao da je Sekretarijat za pravosuđe loše postupao prema učesnicima nereda 6. januara 2021.
Senator Dik Durbin, najviše rangirani demokrata u senatskom Odboru za pravosuđe rekao je da FBI ima ključnu ulogu u zaštiti Amerike od terorizma, nasilnog kriminala i drugih pretnji, i da je naciji "potreban direktor FBI koji razume ozbiljnost te misije i spreman je od prvog dana, a ne neko ko je potpuno obuzet ličnim političkim žalbama".
Patel je u novembru izabran da zameni Kristofera Reja koji je više od sedam godina vodio FBI ali je bio prinuđen da podnese ostavku, pošto je Tramp, koji ga je sam imenovao na tu funkciju, zaključio da mu nije dovoljno lojalan.
Kaš Patel je bivši pomoćnik Odbora za obaveštajna pitanja u Predstavničkom domu i bivši federalni tužilac koji je služio u prvoj Trampovoj administraciji. Svoje kritičare je uznemirio retorikom - u desetinama podkasta i knjiga čiji je autor - u kojima je iskazivao odanost Trampu i napadao odluke agencije koju sada treba da predvodi.
Takođe je navodio imena zvaničnika za koje smatra da treba da budu pod istragom.
U jednom takvom podkastu prošle godine, rekao je da će, ukoliko bude šef FBI-a, zatvoriti sedište biroa na aveniji Pensilvanija, i otvoriti ga sledećeg dana kao "muzej duboke države".
“Poslaću 7.000 zaposlenih koji rade u toj zgradi širom Amerike, da hvataju kriminalce. Idite, budite policajci", dodao je.
Obećao je da će biti transparentan ako bude potvrđen za direktora i da će držati FBI podalje od odluka o krivičnom gonjenju, koje će prepustiti pravnicima Sekretarijata za pravosuđe.
Patel deli Trampov skepticizam prema vladinom nadzoru i takozvanoj "dubokoj državi" - pežorativnoj frazi koju Tramp koristi kad misli na vladinu birokratiju.
Bio je deo male grupe pristalica koji su pratili Trampa u sudnicu tokom nedavnog suđenja u Njujorku, gde je novinarima rekao da je predsednik žrtva "neustavnog cirkusa".
Tako blizak odnos predstavlja odstupanje od savremenog standarda da direktori FBI nastoje da budu na distanci od predsednika.
Nekoliko demokratskih senatora iz Odbora za pravosuđe, koji su se sastali sa Patelom, uključujući Dika Durbina, izdali su saopštenja u kojima izražavaju uznemirenost i nagoveštavaju svoje protivljenje njegovom izboru.
Trampovi republikanski savetnici obećali su, međutim, da će podržati Patela, koga vide kao nekoga ko može da prodrma biro i obezbedi neophodne promene.
Senator Čak Gresli, republikanski predsednik odbora, pokušao je da ublaži napade na Patela fokusirajući se na potrebe za reformisanjem FBI-ja, za koji kaže da je postao politički instrumentalizovan.
Proteklih godina, FBI je bio umešan u politički eksplozivne istrage, uključujući dve federalne istrage protiv Trampa, koje su rezultirale optužnicama, ali i istrage aktivnosti predsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera.
“Ne iznenađuje da je opalo poverenje javnosti u instituciju koju muče zloupotrebe, nedostatak transparentnosti i instrumentalizacija" rekao je Gresli. "Pa ipak, FBI je i dalje važna, pa čak i nezamenjiva institucija reda i zakona u našoj zemlji.
Kasnije je dodao: "Gospodine Patel, ako budete potvrđeni, preuzimate FBI koji se nalazi u krizi".
